Milutin Milanković zaslužuje muzej

Iskreno obradovan vestima o vraćanju u život reprezentativnih i nacionalnih objekata kulture, poput Narodnog muzeja i drugih, o sistematskom i znatnom ulaganju u institucije kulture i uopšte funkciju kulturnih sadržaja – pozorišna, filmska i muzička umetnost, opera i balet, književnost i poezija, muzejska i arheološka delatnost... – nalazim za shodno da iznesem svoje viđenje u vezi s tom problematikom.

Sa zanimanjem i odobravanjem pratim vesti o najavi izgradnje nekoliko značajnih novih objekata kulture poput operskih i pozorišnih scena, kao i muzeja. Smatrao sam oduvek da je ulaganje u kulturu prvorazredna investicija, a nikako potrošnja, kako je često uvreženo mišljenje. Nije nepoznato kulturnoj, nadam se i široj javnosti, da se ulaganje u kulturu u najširem njenom smislu, višestruko vraća.

Napominjem da supkultura ili kvazikultura nemaju moju podršku. Svedoci smo da nam se pod plaštom kulture i tobožnje slobode izražavanja pokušava nametnuti nešto što nema ništa zajedničko s našom tradicijom, duhovnim, porodičnim i nacionalnim vrednostima. Naprotiv, takva nastojanja mogu imati pogubne posledici po naš sveukupni identitet. Nažalost, svedoci smo i takvih postupaka od nekih pojedinaca koji su narodna sredstva iskoristili na nedostojan način. No, to je znatno ozbiljnija tema koja mora biti nezaobilazna za subjekte kreiranja dugoročne strategije razvoja države i nacije, pre svega na očuvanju svojih vrednosti i zaštiti od (manje ili više prikrivenih, čak i direktnih) udara na kulturne i tradicijske vrednosti našeg naroda.

Najavu izgradnje ili renoviranja nekoliko muzeja sa rokovima koji korespondiraju s otvaranjem Ekspo 2027, odnosno kao deo programa „Skok u budućnost – Srbija 2027”, svesrdno podržavam. To se odnosi na rekonstruisanje Muzeja grada Beograda i Muzeja vazduhoplovstva, te izgradnju muzeja Nikole Tesle, muzeja savremene umetnosti u Novom Sadu, muzeja srednjovekovne Srbije, dečjeg muzeja, muzeja nauke i tehnologije, muzeja srpske književnosti, muzeja istorije Jugoslavije, prirodnjačkog muzeja. Da li su rešenja o pojedinim lokalitetima adekvatna i da li mogu biti bolja, svakako je podložno konstruktivnoj kritici, pre svega stručne javnosti, koju treba slušati, mada smo svedoci da je to pitanje ponekad bilo u sferi političke manipulacije. Ali, to ostavljam po strani, jer, što se mene tiče, to nije primarno pitanje. Primarno je da se što više, i naravno što efikasnije, ulaže u sadržaje i objekte kulture, umetnosti, prosvete, sporta, medicine i svega ostalog što je od vitalnog značaja za prosperitet našeg društva.

Međutim, ono što je mene ponukalo da se javim pismom za rubriku Među nama nije motivisano podrškom već najavljenim i planiranim projektima u kulturi, nego činjenica da nisam uočio nameru da se izgradi muzej Milutina Milankovića, što me je iznenadilo.

Mnogim zaslužnim ličnostima država i društvo se nisu dostojno odužili, a među njima posebno mesto ima akademik Milutin Milanković. Želim da verujem da su Ministarstvo kulture, Ministarstvo nauke, Grad Beograd, a moguće i neke druge institucije ili organi državne uprave, to privremeno ispustili iz vida i da ćemo uskoro biti obradovani vešću o odluci da se listi muzeja pridruži i budući muzej posvećen Milutinu Milankoviću.

To, između ostalog, vidim i u delu izjave ministra Selakovića date prilikom najave izgradnje novih ili rekonstrukcije već postojećih muzeja, kada je spomenuo da su „ovo zaista veliki projekti, takvih će biti još više, kao i manjih projekata širom Srbije”.

Najšira javnost, uveren sam, podržala bi ovu inicijativu, jer Srbija i srpski narod nemaju mnogo ličnosti koje su stekle svetsku slavu svojim naučnim doprinosom i patriotskim delovanjem volele svoj narod, poštujući sve druge, kao što je to bio Milutin Milanković. Srbija mu duguje, a muzej bi bio značajan dokaz da ga poštujemo kao naučnika i patriotu koji je svakako uzor sadašnjim i budućim generacijama. Time bi srpski narod skinuo anatemu nemarnosti i zaborava. Drukčije bismo ostali uparloženi u sivilu sopstvenog nepoštovanja i identitetskog postojanja.

Akademik Milanković, jedan od najistaknutijih svetskih naučnika, koji je svojom teorijom klimatskih promena postao nezaobilazan pri proučavanju prošlosti planete Zemlje i promišljanju njene budućnosti, da je rođen u nekoj drugoj zemlji verovatno bi imao više bista, muzeja, spomen-obeležja i bio nezaobilazan u vaspitanju i obrazovanju. Istine radi, moram reći da se situacija poslednjih godina znatno popravlja, ali bi formiranje muzeja Milutina Milankovića bilo nezaobilazan korak u njegovom potpunom valorizovanju. Stoga apelujem na nadležne državne organe da donesu odluku i formiraju muzej.

Slobodan Stojanović