Alarm za spas i duži život

Prevencija je pola zdravlja. Bolje sprečiti nego lečiti, kaže naš narod, a narod moramo da slušamo. Vlada Republike Srbije vodi jasnu i nepromenljivu politiku – zdravlje za sve. Načelo pravičnosti, sveobuhvatnosti i pristupačnosti zdravstvenoj zaštiti temelji su na kojima počiva naš sistem zdravstvene zaštite i civilizacijske su tekovine našeg društva.

Globalna svetska zdravstvena kriza je tri godine potresala čovečanstvo i iscrpela sve zdravstvene sisteme. Nakon stampeda koji je za sobom ostavio virus korona suočili smo se sa posledicama po zdravlje ljudi koji tokom ovog perioda nisu mogli da se posvete brizi o svom zdravlju izvan fokusa na tekuću epidemiju. Rezultat je eksplozija brojki koje se odnose na učestalost hroničnih nezaraznih bolesti. Kardiovaskularne i onkološke bolesti u celom svetu beleže porast koji zabrinjava, a i kod nas su vodeći faktori smrtnosti.  Nezdrav način života i izlaganje faktorima rizika (pušenje, uzimanje alkohola, nepravilna ishrana, fizička neaktivnost, niska zdravstvena prosvećenost, itd.) doprinose obolevanju, a visoke stope umiranja govore u prilog javljanju lekaru u kasnim stadijumima bolesti.

Potreba za gašenjem požara nastalog prethodnih godina nalaže hitnu i neodložnu akciju zdravstvenih vlasti koja će se odvijati sinhrono sa tekućim programima primarne i sekundarne prevencije. Svakog vikenda, angažovanjem svih resursa uključivši tu i ustanove tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite, zdravstveni radnici širom Srbije predano rade na preventivnim pregledima građana koji se masovno odazivaju na poziv Ministarstva zdravlja.

Samo tri dana u tri protekla vikenda bila su dovoljna za ukupno 95.000 pregleda, od kojih je čak 38.598 obavljeno 16. juna ove godine. Ovo govori o velikom interesovanju građana za brigu o svom zdravlju i poverenju u svoje lekare i medicinske sestre koji odgovorno i marljivo iz nedelje u nedelju rade na jačanju našeg zdravstvenog sistema i unapređenju zdravlja svojih sugrađana. Ovim tempom, sa dosadašnjim odazivom do kraja godine mogli bismo kompletirati skrining na najčešće uzroke smrti povezane sa karcinomom i značajno poboljšati preživljavanje čak od osam do 10 odsto onih koji tokom ove akcije Ministarstva zdravlja jesu dijagnostikovani u ranoj fazi bolesti, dok još nisu imali simptome. Naš cilj je da ovim i ostalim tekućim preventivnim aktivnostima povećamo verovatnoću da će ljudi ostati zdravi i živeti kvalitetno što je duže moguće.

U Srbiji, kardiovaskularne bolesti su vodeći faktor rizika za smrtnost (čak preko 47 odsto svih smrtnih ishoda u 2022. godini), a odmah potom najveći broj umire od raznih tipova karcinoma (17,7 odsto od ukupnog broja umrlih), dok od komplikacija dijabetesa premine 2,8 procenata od ukupnog broja. Posebno zabrinjava porast broja loših ishoda (invaliditet, radna nesposobnost, institucionalizacija) koji se beleži u grupi kardiovaskularnih i pacijenata koji pate od brojnih komplikacija dijabetesa. Zajedničko za sve tri grupe oboljenja je preventabilnost. Očit primer je podatak relevantnih međunarodnih asocijacija za dijabetes koji brojku ljudi koji pate od dijabetesa a to ne znaju, tj. još uvek nemaju simptome, procenjuju na čak 35 odsto od ukupnog broja obolelih.

Zdravi stilovi života i redovno proveravanje stanja zdravlja siguran su put da se bolest izbegne odnosno da se rano otkrije i leči. Neophodne pretpostavke su, dakle – rad na povećanju zdravstvene prosvećenosti i dobar zdravstveni sistem. Na oba polja imamo prostora da radimo zajedno. Odgovorno i strateški jasno opredeljeno raspolaganje finansijama govori o ciljevima. Od 2014. do danas Srbija je u revitalizaciju i osavremenjivanje zdravstvenog sistema uložila više od 25 milijardi dinara, ne računajući tu novac osiguranika. U odnosu na period od pre 2014. godine, dela govore više od reči. Novi, potpuno opremljeni klinički centri, renovirane i novoizgrađene bolnice, savremena oprema, pozitivne liste dokazano efektivnih i novih lekova, broj pacijenata lečenih u inostranstvu, 35.000 novozaposlenih zdravstvenih radnika, finansiranje domova zdravlja iz republičkog budžeta, nove tehnologije, itd. Idemo dalje, u nove izazove.

Bolestan čovek nije srećan, a zdravstveni sistem ima tu privilegiju da ljudima vrati osmeh na lice, oslobađajući ih bolova i čineći ih spremnijim za lično i zadovoljstvo njihove porodice, grada i zemlje u kojoj žive. Potrebne su nam preventivne mere kako bismo smanjili smrtnost, loše zdravlje i invalidnost, i tako naš zdravstveni sistem učinili održivijim, unapredili promociju pravednosti i u širem smislu smanjili ekonomsku opterećenost našeg društva, jer samo čovek koji je zdrav može biti produktivan. Reforme zdravstvenih sistema zahtevaju kontinuitet od minimalno deset do petnaest godina i na tom putu nije uvek sve glatko. Nije dovoljna samo rešenost svih zainteresovanih strana. Često se susrećemo sa zastojima koji ne zavise samo od nas. Prirodne katastrofe, složene društvene okolnosti, nedostatak efikasnosti aktivnih činilaca, potreba menjanja zakonske regulative i još mnogo faktora diktiraju ritam dolaženja do naših ciljeva. Zato je volja svih nas koje povezuje ljubav prema zajedničkoj zemlji ono što će presuditi. Javne politike čiji je krajnji cilj zdrava nacija kao najveći resurs, naš su vetar u leđa jer su građani dali poverenje upravo onima koji su zdravstveni sistem ove zemlje podigli iz pepela.

Zdravi ljudi grade zdravu zemlju. Odgovornost za zdravlje je privilegija koju delimo svi. Teren javnog zdravlja je naš zajednički i na njemu ne smemo ostati bez morala. Zdravlje ljudi nema cenu.

*Ministar zdravlja