Kako podmladiti automobil

U vreme kada je Predrag Obradović odrastao, automobili su bili fascinacija. Njegova generacija sa Čubure početkom šezdesetih godina 20. veka sanjala je da putuje Evropom u, za mnoge tada, nedostižnim limuzinama.

Vremena se menjaju, danas su ulice pune novih automobila, ali Predrag je ipak ostao privržen starim, onima koje je sanjao da ima još kao dete. Tako je i postao restaurator. Građevinski inženjer koji iz hobija sastavlja modele iz pedesetih godina, i to uglavnom BMW.

Neki misle da restauriranje starih automobila može da donese mnogo novca. Ali, nije baš tako. Pojedinac koji krene tim putem ne može da očekuje veliku zaradu, ma koliko bio vešt. To je dugotrajan proces koji zahteva puno znanja, obimnu literaturu, pedantnosti, slobodno vremena.

Skupo ali vredi

U nekim evropskim zemljama postoje firme koje se bave restauracijom. Engleska je, recimo, prava velesila u tom pogledu. Budući da su u stanju da za mnogo kraće vreme urade sve neophodne poslove na nekom starom BMW-u, mercedesu ili pežou iz pedesetih ili šezdesetih godina, za njih se može reći da im posao cveta. Ali, ljudima koji se sami upuste u restauriranje dobit ne pada lako. Posle meseci i godina mukotrpnog rada mogu da očekuju da pokriju troškove, ili da u najboljem slučaju zarade hiljadu-dve evra.

(/slika2) – U Srbiji ima vrlo malo pravih restauratera: u Beogradu pet-šest, u Novom Sadu još dvojica, i u Subotici, koliko znam, jedan. Za motocikle ima više interesovanja. Taj hobi je skup, traži vreme i prostor – kaže Obradović.

Naš sagovornik se prvi put susreo sa restauriranjem sredinom šezdesetih godina u Švajcarskoj. Želeo je da restaurira svoj BMW, i ne znajući koliko je to skupo. Na kraju, kad je uz pomoć švajcarskog majstora završio ceo posao, morao je tamo da ostavi automobil jer nije imao čime da plati troškove! Vratio je samo tablice, ali je sa sobom poneo i znanje koje mu i danas koristi.

Do sada je naš sagovornik restaurirao pet BMW-a, a neki od njih se nalaze i u Muzeju starih automobila u Beogradu kao vredni rariteti koje su svojevremeno vozili državnici (beli i crni BMW 503, srebrnasto plavi BMW 502). On ističe da je najvažnije ne trošiti vreme, novac i energiju za bezvredne automobile, jer se i za primerke od dve hiljade evra upotrebi isti rad kao i za automobil od dvadeset hiljada evra. Recimo, kupe iz 1971. godine, ako ga platite dve hiljade evra, možete prodati za 12.000, ali vas restauracija košta 10.000.

Uz savete mehaničara

Možda je najbolja varijanta dokopati se nekog „jangtajmera” (automobila do 30 godina starosti), i to po pravilu iz neke manje serije. Obično su to kupei ili kabrioleti koji mogu da se kupe na tržištu za pristojne pare i da se restauriraju. Dobro se kotiraju „Mercedesovi”, „Fijatovi” i BMW-ovi kupei iz sedamdesetih godina.

(/slika3)Šta treba da znaju oni koji kreću u restauraciju?

– Dobro bi bilo da pribave što više fabričke tehničke literature. Dobro je i kontaktirati klubove ljubitelja automobila u zemljama iz kojih ti automobili potiču. Takva udruženja su brojna u Engleskoj, Francuskoj ili Nemačkoj. Preko njih se može doći do originalnih rezervnih delova, jer se klubovi bave njihovom prodajom. Ako je neko potpuni amater, onda će se savetovati sa mehaničarem, limarem, tapetarom, oni će mu pomoći i reći šta treba da obnovi.

Na šta treba paziti prilikom kupovine?

– Osnovno je da automobil ima dobru karoseriju, i to u onim vitalnim delovima. Krila se mogu zameniti, sajtne mogu čak i da se naprave, haubu i vrata je već teže popraviti, bitni su i koševi kod prednjih točkova i zadnji trap. Ako to nije dobro, ne vredi ulaziti u restauraciju. Takođe, svi delovi koji se ugrađuju moraju da budu originalni, ili ako se prave, da se prave po originalu. Amateri ipak treba da imaju neko tehničko znanje, bitna je i tehnička dokumentacija, a naročito prostor za rad. Na Internetu može da se nađe dosta literature ali i adrese klubova u Evropi – kaže Obradović i dodaje: – Restauriranje automobila mogu da preporučim kao lep hobi koji se ne radi sa gubitkom. Koliko uložiš u auto toliko ćeš i dobiti, ili nešto malo više. To je hobi u kojem se rezultat tako lepo vidi, i koji čoveku pruža veliko zadovoljstvo.