Среда, 01.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Хоби

Како подмладити аутомобил

„Колико уложиш у ауто, толико ћеш и добити, или нешто мало више”, каже Београђанин Предраг Обрадовић, један од неколико рестауратора олдтајмера у Србији
Како подмладити аутомобил
Предраг поред обновљеног BMW-а 503 (Снимио Душан Милијић)

У време када је Предраг Обрадовић одрастао, аутомобили су били фасцинација. Његова генерација са Чубуре почетком шездесетих година 20. века сањала је да путује Европом у, за многе тада, недостижним лимузинама.

Времена се мењају, данас су улице пуне нових аутомобила, али Предраг је ипак остао привржен старим, онима које је сањао да има још као дете. Тако је и постао рестауратор. Грађевински инжењер који из хобија саставља моделе из педесетих година, и то углавном BMW.

Неки мисле да рестаурирање старих аутомобила може да донесе много новца. Али, није баш тако. Појединац који крене тим путем не може да очекује велику зараду, ма колико био вешт. То је дуготрајан процес који захтева пуно знања, обимну литературу, педантности, слободно времена.

Скупо али вреди

У неким европским земљама постоје фирме које се баве рестаурацијом. Енглеска је, рецимо, права велесила у том погледу. Будући да су у стању да за много краће време ураде све неопходне послове на неком старом BMW-у, мерцедесу или пежоу из педесетих или шездесетих година, за њих се може рећи да им посао цвета. Али, људима који се сами упусте у рестаурирање добит не пада лако. После месеци и година мукотрпног рада могу да очекују да покрију трошкове, или да у најбољем случају зараде хиљаду-две евра.

(/slika2) – У Србији има врло мало правих рестауратера: у Београду пет-шест, у Новом Саду још двојица, и у Суботици, колико знам, један. За мотоцикле има више интересовања. Тај хоби је скуп, тражи време и простор – каже Обрадовић.

Наш саговорник се први пут сусрео са рестаурирањем средином шездесетих година у Швајцарској. Желео је да рестаурира свој BMW, и не знајући колико је то скупо. На крају, кад је уз помоћ швајцарског мајстора завршио цео посао, морао је тамо да остави аутомобил јер није имао чиме да плати трошкове! Вратиo је само таблице, али је са собом понео и знање које му и данас користи.

До сада је наш саговорник рестаурирао пет BMW-а, а неки од њих се налазе и у Музеју старих аутомобила у Београду као вредни раритети које су својевремено возили државници (бели и црни BMW 503, сребрнасто плави BMW 502). Он истиче да је најважније не трошити време, новац и енергију за безвредне аутомобиле, јер се и за примерке од две хиљаде евра употреби исти рад као и за аутомобил од двадесет хиљада евра. Рецимо, купе из 1971. године, ако га платите две хиљаде евра, можете продати за 12.000, али вас рестаурација кошта 10.000.

Уз савете механичара

Можда је најбоља варијанта докопати се неког „јангтајмера” (аутомобила до 30 година старости), и то по правилу из неке мање серије. Обично су то купеи или кабриолети који могу да се купе на тржишту за пристојне паре и да се рестаурирају. Добро се котирају „Мерцедесови”, „Фијатови” и BMW-ови купеи из седамдесетих година.

(/slika3)Шта треба да знају они који крећу у рестаурацију?

– Добро би било да прибаве што више фабричке техничке литературе. Добро је и контактирати клубове љубитеља аутомобила у земљама из којих ти аутомобили потичу. Таква удружења су бројна у Енглеској, Француској или Немачкој. Преко њих се може доћи до оригиналних резервних делова, јер се клубови баве њиховом продајом. Ако је неко потпуни аматер, онда ће се саветовати са механичарем, лимарем, тапетаром, они ће му помоћи и рећи шта треба да обнови.

На шта треба пазити приликом куповине?

– Основно је да аутомобил има добру каросерију, и то у оним виталним деловима. Крила се могу заменити, сајтне могу чак и да се направе, хаубу и врата је већ теже поправити, битни су и кошеви код предњих точкова и задњи трап. Ако то није добро, не вреди улазити у рестаурацију. Такође, сви делови који се уграђују морају да буду оригинални, или ако се праве, да се праве по оригиналу. Аматери ипак треба да имају неко техничко знање, битна је и техничка документација, а нарочито простор за рад. На Интернету може да се нађе доста литературе али и адресе клубова у Европи – каже Обрадовић и додаје: – Рестаурирање аутомобила могу да препоручим као леп хоби који се не ради са губитком. Колико уложиш у ауто толико ћеш и добити, или нешто мало више. То је хоби у којем се резултат тако лепо види, и који човеку пружа велико задовољство.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.