Raketni pozdrav novom predsedniku SAD

Zvuči samo naizgled paradoksalno to da je najava predsednika Dmitrija Medvedeva kako će Rusija razmestiti rakete kratkog dometa u svojoj kalinjingradskoj enklavi, tik uz poljsku granicu, i tako „neutralisati” problematični američki antiraketni „štit”, izazvala više uzbuđenja u evropskim prestonicama nego u Vašingtonu.

Evropljani su u „raketnom pozdravu Obami” – tamo se veruje da je obraćanje ruskog predsednika naciji smišljeno tempirano neposredno posle njegovog izbora za predsednika SAD – videli nagoveštaj nove trke u naoružanju i čak mogući povratak u hladni rat kojim bi sami najviše i najteže bili pogođeni.

I dok su se iz američke prestonice oglasili samo kratkim i šturim saopštenjem predstavnika Pentagona – u kojem je ponovljena priča da njihova raketna i radarska postrojenja u Poljskoj i Češkoj nisu „uperena protiv Moskve” nego protiv potencijalne opasnosti koja preti iz Irana i Severne Koreje – evropski političari i mediji su „uključili alarm”.

Ovi poslednji su, bar kad je reč o nekim nemačkim glasilima, u govoru predsednika Medvedeva prepoznali oštru „Putinovu retoriku” i zaključili da se Moskva, eto, u odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama opredelila za „suparništvo i konfrontaciju” i da će se svet sve više suočavati sa „agresivnom ruskom spoljnom politikom” („Kelnerancajger”).

I poslovično uzdržani, kad je reč o kritikama na račun Moskve – bio je „desna ruka” bivšeg kancelara Šredera koji je uspostavio sjajne političke, i lične, odnose sa Putinom – nemački šef diplomatije Frank Valter Štajnmajer je ovoga puta posegao za jakim rečima i kvalifikacijama. U izjavi za drugi program javne televizije (CDF), Štajnmajer je konstatovao da je ruski odgovor na američki antiraketni projekat „pogrešan signal u pogrešnom trenutku”.

To s „pogrešnim trenutkom” odnosilo se na izbor novog američkog predsednika. Rusija bi trebalo da shvati kako je time, kaže Štajnmajer, stvorena šansa za uspostavljanje rusko-američkih odnosa na „novim osnovama” i da bi tu šansu valjalo koristiti, a ne „precrtavati”.

Nemac je uveren da upravo Obama najavljuje drukčiji pristup konfliktima u međunarodnim odnosima od njegovog prethodnika i da bi poduhvati koji u sebi nose „rizik trke u naoružanju”, kao što je uspostavljanje američkog raketnog štita u istočnoj Evropi, trebalo da budu predmet „zajedničkih razgovora”, a ne ishitrenih i pojedinačnih odluka.

I vladin koordinator za nemačko-američke odnose Karsten Fogt očekuje posle Obamine pobede „nove akcente” u američkoj spoljnoj politici, posebno kad je reč o dubokoj finansijskoj krizi i – razoružanju. Za njega je, u tom kontekstu, razmeštanje ruskih raketa u Kalinjingradu „negativan” i „destruktivan potez”.

Fogt, međutim, naglašava da to upravo pokazuje koliko je važan politički dijalog s Moskvom o razoružanju, posebno kad je reč o „obuzdavanju nuklearnih ambicija Irana”.

Ideja s razmeštanjem ruskih raketa kratkog dometa tipa „iskander” (SS-26) u Kalinjingradskoj oblasti podsetila je, inače, nemačku javnost na minula vremena i strahove iz ugašenog hladnog rata, kada su se, takođe na evropskom tlu, konfrontirali Vašington i Moskva i nadmetali u razmeštanju famoznih „peršinga”i sovjetskih raketa SS-20.

Nemački mediji, inače, saopštavaju da „iskanderi”imaju domet do 500 kilometara. Rakete nisu opremljene nuklearnim, nego klasičnim eksplozivom, što ih, dakako, ne čini – bezopasnim.