Veljko Guberina – nešto sasvim lično

„Ja, Veljko Guberina, učenik petog razreda gimnazije u Karlovcu, Banovina Hrvatska, Kraljevina Jugoslavija, započinjem danas, 27. novembra 1940. godine, da pišem ovaj moj dnevnik, za uspomenu docnijim pokolenjima.”

Ovako je svoj dnevnik započeo najslavniji advokat na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Njegov temperament ostavljao je duboke tragove u sudnicama od Triglava do Đevđelije, jednako kao i znanje i profesionalizam u odbranama okrivljenih. Među njima je bilo i osuđenika na smrt, ali i nekoliko desetina onih kojima je uspeo da spase život.

Prozvan je kraljem sudnice. Novinski članci o njegovim završnim rečima ispunjavali su sudske hronike dnevnih novina i nedeljnika još od šezdesetih godina prošlog veka. U toku svoje karijere branio je 618 ljudi optuženih za ubistvo. Izrečene su 42 smrtne kazne, od kojih je deset branjenika streljano. Imao je 47 oslobađajućih presuda.

Danas, uoči stogodišnjice rođenja Veljka Guberine, koji je bio prijatelj i često sagovornik pisca ovih redova, postoji ideja da se u Palati pravde napravi spomen-soba koja bi bila posvećena njemu kao najpoznatijem srpskom advokatu, čije su odbrane menjale zakone i ušle u anale srpskog pravosuđa. Podnet je i zvaničan predlog da njegovo ime ponese jedna od ulica u Beogradu, ali do sada nije bilo odgovora od nadležnih.

Ove godine navršava se 99 godina od njegovog rođenja i devet godina od smrti, a rođen je 9. septembra 1925. godine u Vrginmostu – srcu Korduna. Bio je sin Nikole, bogatog trgovca koji se bavio izvozom orahove građe, i Mile, majke koja je bila stub porodice i članica Kola srpskih sestara. Pored toga što je bio treće dete u porodici i odan posebno majci, stalno je ponavljao da je „veran sin Sprske pravoslavne crkve”.

Bio je član društva „Soko”, a u školi su ga zvali Genije. Od prvih dana školovanja pokazivao je, kako je sam rekao, izvanredne radne navike i velike ambicije. Uvek odličan đak, uvek prvi u razredu. Sećao se celog života reči učiteljice: „Od njega će nešto biti!” U svojoj dečačkoj zanesenosti govorio je da će biti ministar, pa ga je otac često upravo tako oslovljavao.

Bio je ponosan što je upisao Karlovačku gimnaziju, koju je pohađao i Nikola Tesla. Školovanje je prekinuto u petom razredu, izbijanjem rata i dolaskom ustaša na vlast.

‒ Pukom srećom izbegao je Veljko ustaški nož u Karlovcu i spasao se samo zahvaljujući oskudnom znanju italijanskog jezika koji je, iz želje za znanjem, sam učio, i tome što su italijanski vojnici, koji su stanovali u kući njegove majke, dali propusnice da sa majkom i sestrom izađe iz Karlovca. To dete je kasnije postalo najveći srpski advokat, krivičar, tribun, iskreni patriota i rodoljub ‒ kaže advokat Milan Sučević u recenziji knjige „Tako je govorio Guberina”, autorke Slavice Grahovac.

Sučević, poreklom iz Gospića, i sam je doživeo istu sudbinu pola veka kasnije, 1991. godine u Zagrebu, kao jedan od najmlađih sudija krivičara u Hrvatskoj. Video je, kaže, da se po sudu motaju, u uniformama, ljudi koje je nedugo pre toga poslao na višegodišnju robiju zbog teških krivičnih dela. Odmah je dao ostavku i krenuo sa porodicom put Srbije, koja ih je prihvatila u Beogradu isto kao i Guberinu u Jagodini 1941. godine.

Obojica su izgubili zavičaj i ostavili iza sebe ceo jedan život, ali su pronašli drugu domovinu. Guberina je 1956. u Beogradu otvorio svoju advokatsku kancelariju, a kasnije je dva puta bio predsednik Advokatske komore Srbije.

U to vreme, sudski tumač Slavica Grahovac upoznala je Veljka 1988. godine, na osnivačkoj skupštini Društva za negovanje lepog ponašanja. Imala je tu čast i sreću, kaže, da baš nju, među tolikim pametnim i obrazovanim mladim ljudima, primeti najveći srpski advokat tog vremena. Prihvatila je njegovu ponudu, završila još jedan fakultet – Pravni, postala advokat i ostala u kancelariji Guberine i u svim njegovim projektima do kraja njegovog ovozemaljskog života.

„Bio je strog ali pravičan učitelj, pouzdan i veran prijatelj, a svi mi, njegovi saradnici, bili smo njegova porodica u dobru i u zlu. Tako sam kroz vreme učila šta znači biti patriota do kraja i kako se za svog branjenika bori do zadnjeg ročišta i dalje. Proputovala sam ceo svet sa Guberinom. Bila sam član njegovog advokatskog tima u Hagu. Videla sam sve kontinente i zapalila sveće u svim pravoslavnim hramovima širom sveta, od Arktika do Antartika”, kaže za „Politiku” Slavica Grahovac.

Učestvovala je u stvaranju deset tomova knjige „Svedok istorije”, koja se odnosi na vremenski period od 1940. godine, kao njegov dnevnik, a svim pravnicima poznate su i serije knjiga „Branio sam” i „To sam rekao”, u kojima je izneo detalje svojih najznačajnijih sudskih predmeta, od ubistva u vozu broj 116, slučaja „Točilovac”, ubistva turskog ambasadora u Beogradu i drugih slučajeva, o kojima su snimljene dramatične epizode televizijske serije o velikim advokatskim odbranama.

U knjizi „Tako je govorio Guberina”, Slavica Grahovac otkriva i njegovu drugu dimenziju – čoveka koji je imao porodicu, ćerku i dve unuke.

„Ti ćeš o meni govoriti jednoga dana...”, rekao joj je Veljko dvadesetak dana pre nego što je otišao. Pokazao joj je gomilu rukopisa i materijala. Slutila je da se oprašta i shvatila da je znao da neće dočekati 2016. godinu. Krenuo je na taj put poslednjeg dana 2015.

‒ Na našem poslednjem sastanku nije me otpratio do vrata. Samo je rekao: Sve smo se dogovorili. Uradi kao što sam ti rekao i nemoj me zaboraviti – priča nam Slavica Grahovac.

U knjizi je predstavila njihove razgovore, ali i intervjue i tekstove koje je objavljivao u štampi, naravno i u našoj „Politici”. Odabrala je, kaže, pitanja i odgovore kojima se objašnjava politika ove zemlje i u kojima Veljko skida velove sa enigmi, strahova, 

službi i samog sebe.