Mecola: EU mora da pruži ruku zapadnom Balkanu

Strazbur – Roberta Mecola, političarka sa Malte iz Evropske narodne partije, ponovo je juče izabrana za predsednicu Evropskog parlamenta. Izabrana je apsolutnom većinom tokom tajnog glasanja, nakon što su za nju glasala 562 poslanika. Predsednik EP bira se na mandat od dve i po godine, a protivkandidatkinja Mecole na ovoj funkciji bila je Irene Montero iz grupacije Levice, koja je dobila 61 glas.

Mecola je rekla da Evropa mora da bude spremna da pruži ruku zapadnom Balkanu, dok ovaj region, kao i Ukrajina, Moldavija i Gruzija, sledi svoj put ka EU u procesu zasnovanom na zaslugama. „Dok ljudi gledaju ka nama u Ukrajini, Moldaviji, Gruziji, kao i svi oni na zapadnom Balkanu kojima je predugo bio uskraćen napredak, moramo da budemo spremni da pružimo ruku Evrope dok svako od njih sledi svoj put zasnovan na procesu zasluga, kojim se poštuju neophodni kriterijumi”, poručila je Mecola obraćajući se poslanicima nakon izbora.

Podvukla je da „delimo odgovornost da ostavimo Evropu boljim mestom od onog koje smo zatekli” i u tom kontekstu ukazala na značaj stvaranja novog bezbednosnog i odbrambenog okvira, koji pobeđuje „hibridne pretnje s kojima se još suočavamo, koji štiti Evropu, koji brani našu stratešku autonomiju, koji čuva mir, koji razume pretnju s kojom se suočavamo”.

Osvrnula se i na rat u Ukrajini, navodeći da je on i dalje na vrhu agende EP i ističući da je EP pomogao da se u političkom centru pažnje nađe potreba da EU stane uz Ukrajinu. „Bićemo pozvani da učinimo više i moramo biti spremni da izađemo iz onoga što je komforno i uradimo ono što je neophodno. To radimo zato što Evropa mora da se zalaže za slobodu i mir”, rekla je Mecola.

Istakla je da Evropa razume „kako da zaleči naizgled nemoguće podele” i poručila da to mora da bude njena filozofija vodilja i prilikom reakcija na sukob na Bliskom istoku. Kako je dodala, Evropa „čak i u magli rata” mora da nastavi da bude „glas čovečanstva” i zalaže se za prekid međugeneracijskog ciklusa nasilja i dvodržavno rešenje, održiv mir i povratak talaca.

Ukazala je i na problem „veštački podeljenog Kipra” i poručila da „moramo biti generacija koja je u stanju da pronađe put napred, pod okriljem plana UN”. Dodala je da upravo ta odbrana zajedničke humanosti EU znači da je Evropa ta koja stoji uz žene pod pretnjom u Avganistanu, devojke i studente na ulicama Irana, „uz Svetlanu Tihanovsku, one koji su nepravedno u zatvoru i pokret za slobodnu i demokratsku Belorusiju”, devojke Jezida, Juliju Navaljnu i mnoge druge u svetu.

Grupa od 63 poslanika Evropskog parlamenta zatražila je od EU da povuče mađarsko pravo glasa u bloku, kao odgovor na nedavne posete mađarskog premijera Viktora Orbana Moskvi i Pekingu. Poslanici su rekli da je Orban namerno navodio da te posete vrši u ime cele EU, iako za to nije imao ovlašćenja.

„Premijer Orban već je naneo značajnu štetu iskorišćavanjem i zloupotrebom uloge Predsedništva saveta. To zahteva realne akcije, kao što je suspendovanje glasačkih prava Mađarske u savetu, pošto je praksa pokazala da verbalne osude ove situacije nemaju efekta”, navedeno je u pismu koje je objavljeno na „Iksu”, prenosi Rojters.

Pismo su potpisali poslanici brojnih političkih grupa u skupštini EU, uključujući Evropsku narodnu partiju desnog centra, što je, prema pisanju agencije, najveća frakcija u parlamentu, kao i socijaliste, liberale, evropske konzervativce i reformiste i Zelene. Poslanici nemaju formalnu mogućnost da Mađarskoj oduzmu glasačka prava, ali nastoje da izvrše politički pritisak na Brisel da preduzme oštrije mere prema Budimpešti.

Evropska komisija saopštila je juče da će prestati da šalje komesare na neformalne sastanke koje organizuje mađarsko predsedništvo EU.

Mađarska vlada odgovorila je kritikujući Evropsku komisiju što je „izabrala” institucije i zemlje sa kojima želi da sarađuje.

Orban se prošle nedelje sastao s američkim predsedničkim kandidatom Donaldom Trampom, a pre toga otputovao je u Ukrajinu i Rusiju kako bi se sastao s predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi. U Pekingu se sastao s kineskim predsednikom Si Đinpingom u, kako je sam nazvao, „mirovnoj misiji” za okončanje rata u Ukrajini.