Velika „Zlatna arena” filmu „Proslava”

Pula- „Veliku Zlatnu Arenu” za najbolji film na 71. Pulskom festivalu osvojila je „Proslava” Bruna Ankovića, a ovom delu čija je svetska premijera bila nedavno na 58. KVIFF pripale su i „Zlatne arene” za najbolji scenario, najbolju mušku ulogu i za fotografiju, kao i nagrade kritičara i Kino mreže.

Žiri glavnog takmičarskog programa naveo je u svom obrazloženju da je film „Proslava” delo „koje zahteva potpunu koncentraciju gledalaca jer nelinearno ispričana priča svoju poentu moćno razotkriva tek pri samom kraju” i da u današnje vreme „pojačanih političkih napetosti ovaj film otvara veoma potrebnu temu kako zle ideologije mogu imati nevine korene“.

Podsećanja radi, jer je o ovom filmu već pisano na stranicama „Politike” tokom Karlove Vari festivala, „Proslava” je adaptacija romana Damira Karakaša, radnja se kreće napred-nazad kroz vreme između 1926. i 1945. godine i kroz četiri epizode prikazuje kako sistemsko osiromašivanje, ali i sistemsko nasilje i egzistencijalni očaj guraju mladog Mija korak po korak u naručje ustaških snaga. Anković gradi intenzivnu i uznemirujuću dramu, ćudljivu i ćutljivu, a u njenom centru je taj Mijo koji, sakriven u šumi iznad sela, sanja i nada se da će moći da se vrati svom jednostavnom seljačkom životu ukoliko još sačeka ne bi li mu se zaboravile mračne ustaške veze. Za ulogu Mija sasvim zasluženo je nagrađen Bernard Tomić, a žiri je to obrazložio i time da je on ovaj lik odigrao „od nezrelog gotovo nevinog zaljubljenog dečaka, do odraslog muškarca kojeg obuzima strah od smrti” i da će se „još dugo pamtiti njegove prestrašene oči u mraku”. Film „Proslava” i jeste pun atmosferske tmine stvorene izuzetnim doprinosom nagrađenog direktora fotografije Aleksandra Pavlovića koji je „diskretnim pokretima kamere i asketskim, prirodnim osvetljenjem potencirao surovost, hladnoću i siromaštvo Like”.

Dokumentarac „Naša djeca” Silvestra Kolbasa osvojio je „Zlatne arene” za režiju i montažu, dok je Lani Barić nagrada pripala za ulogu u filmu „Šlager” Nevija Marasovića koji je osvojio i nagradu za najbolju muziku. Toliko uvek željena i voljena Nagrada publike „Zlatna vrata Pule” pripala je Vlatki Vorkapić za izvrstan film „Sveta obitelj” koji je sve ostale filmove (ukupno 11) nadmašio ocenom 4,77. Za svoje izvrsne doprinose ovom filmu Vorkapićeve, „Zlatne arene” osvojile su i kostimografkinja Ivana Zozoli Vergović i glumica Judita Franković Brdar (najbolja sporedna ženska rola) za tumačenje lika Note, dok je Luni Pilić koja igra Janju pripala nagrada „Breza” za najboljeg debitanta.

Za najbolju sporednu mušku ulogu „Zlatnu arenu” osvojio je naš glumac Boris Isaković za ulogu Dinka Horvata u filmu „Svemu dođe kraj” Rajka Grlića. Žiri je u svom obrazloženju naveo da „Boris Isaković lakoćom, šarmom i velikom glumačkom snagom postiže satirični odmak koji se gotovo ne može videti ali se snažno oseća” i da on „odmereno i pametno bira sredstva koja vode do stravičnog utiska da je Dinko Horvat živa osoba”. Za izuzetan scenografski doprinos ovom novom Grlićevom filmu „Zlatna arena” pripala je Željki Burić.

U glavnom takmičarskom programu osvojene su „Zlatne arene” za oblikovanje zvuka (film „Slatka Simona” Igora Mirkovića), najbolju masku i specijalne efekte (film „Božji gnev” Kristijana Milića) i vizuelne efekte (film „Šalša” Dražena Žarkovića), dok je pobednik takmičarskog programa Manjinske koprodukcije makedonsko-hrvatski film „Domaćinstvo  za početnike” Gorana Stolevskog. U ovom programu „Zlatnu arenu” za najbolju mušku ulogu osvojio je Leon Lučev za tumačenje lika Mije u filmu „Radnička klasa putuje u pakao” srpskog reditelja Mladena Đorđevića. Žiri je u obrazloženju nagrada istakao da „Lučev neodoljivom jednostavnošću gradi duhovitost vlastitim uverenjem u svoju manipulaciju, zbog čega se i publika pita da li on laže ili ne...”  Posebno priznanje u ovom programu posthumno je dodeljeno Dušku Valentiću za sporednu mušku ulogu Tileta u filmu  „Lost Country” Vladimira Perišića...

Na 71. Pulskom filmskom festivalu nagradu „Fabijan Šovagović” i gromke aplauze publike osvojio je naš glumac Slavko Štimac, zabeleženo je i veliko prisustvo srpskih stvaralaca u živoj interakciji sa hrvatskim kolegama, održan je tradicionalni prijem u  Srpskom Kulturnom centru Istre, a naš producent Miroslav Miša Mogorović bio je član žirija u programu televizijskih serija.

Uprkos paklenim vremenskim uslovima festival je organizacijski tekao čini se nikada sigurnije i mirnije. Sve je bilo kao pod konac. Lako je Pulskom festivalu, on na raspolaganju ima najvelelepnije i najlepše gledalište pod otvorenim nebom. Sa sigurnošću tvrdim – takvog kao ovde nigde na svetu nema. Pulska Arena je nezamenjiva.