Branko Cvejić je bio eksploziv

Branko Cvejić igrao je u „Dadovu“ u Beogradu, ja u „Abraševiću” iz Valjeva. Kasnije smo se sreli na fakultetu, ja prva godina, on treća. Zahvaljujući hrabrom Bojanu Stupici koji je mladima pružao šansu, zajedno smo igrali u predstavi „Agamemnon”. Iako smo imali oko 20 godina, igrali smo hor argivskih staraca sa zalepljenim bradama, perikama i štapovima. Kada bi Cveja trebao nešto da kaže, nas 14 bi se smejalo, a on bi zgrabio štap i rekao: „Profesore, ako se budu smejali, napustiću predstavu“. Tu sam prepoznao njegovu neverovatnu hrabrost. Ako neko poželi druženje sa nekim koga krasi čovečnost i pravednost, to je bio Cveja. Naša generacija je tako bila opredeljena.

Ovako je dramski umetnik Vojislav Voja Brajović kazivao sinoć na budvanskom Trgu pesnika, pričajući o svom dragom prijatelju i kolegi Branku Cvejiću u okviru književnog programa 38 izdanja „Grad teatar“. Povod za razgovor bila je knjiga „Sa Cvejom” posvećena upravo glumcu Branku Cvejiću ( Beograd, 25. avgust 1946.- Beograd, 26. jul 2022.) koju je inicirala i priredila Beka Vučo. Delo je sačinjeno od niza autorskih tekstova, a sinoć su je predstavili i Zoran Hamović, i  Ksenija Radulović. Voja Brajović  je otkrio je da se s Cvejićem poznavao od 1965. godine.

-Cvejić je bio desna ruka Jovana Ćirilova. Znali smo da je Ćirilov pozorišni genije, a Cveja je ostvarivao njegove ideje. Što je teži zadatak bio, to je za njega bio veći izazov. Radovao se teškim situacijama. Na festivalu „Grad teatar“ u Budvi igrali smo „Lažnog cara Šćepana malog” u režiji Dejana Mijača u vreme inflacije. Mijač je insistirao da Crnogorci govore na svojim dijalektima, a Cveja je imao malu ulogu gde je trebao da kaže: „Kotorski te providur pozdravlja i po mene šalje ove dare“. Vlasta Velisavljević pitao je zašto Cveja govori na slovenačkom dijalektu, pa je Cveja pretio  da će da napusti predstavu, ali smo ga ubedili da se vrati. Cveja nastavlja da govori tekst i svi krenu da se smeju, a on se okrene put Vlaste i kaže: „Je l’ vidiš dokle to dovodi?”. Pokušavam da objasnim kakav je on bio eksploziv, mogao je da eksplodira na nemogućim mestima. Kada je Ćirilov otišao u penziju, Cveja je nastavio da radi. JDP je postalo jedno od 19 najznačajnijih pozorišta sveta, ali smo imali i velikih problema u pozorištu kad je skinuta jedna od najbitnijih predstava: „Kad su cvetale tikve”, prisećao se Brajović i nastavio u istom duhu:

- Zabrana te predstave zaustavila je kulturni napredak celog društva. Branko Cvejić uvek je bio borac i hteo da igra ono što bi nekome moglo zasmetati. Njegov glumački dar nije bio u drugom planu. Uvek je govorio da se ponaša, a ne da glumi. „Ja ne glumim, ja se ponašam”, govorio je Cveja. To nije jednostavno, a on je bio veoma vešt u tome.

Nadahnuti Voja Brajović tokom večeri govorio je dva Šekspirova soneta, jedan da dočara publici šta je Cvejića diralo i uzbuđivalo, dok je za drugi kazao da ga je Šekspir napisao Cvejiću.

-Šekspir je napisao sonet u kojem se oprašta od svojih kolega glumaca. Mislim da je to napisao Cveji. Jedna od najznačajnih stvari ovih prostora jeste Grad teatar.Čuvajte to što imate, borite se za to što imate. Budva „Grad teatar“, kud ćete lepše ime. On mora to da bude i biće, nadam se. On dugo traje i treba još dugo da se održi. Jedna od najznačajnijih stvari ovih prostora jeste baš:  Budva „Grad teatar“ naglasio je na kraju večeri, Brajović uz komentar da je Cvejićev doprinos u radu i projektima „Grada teatra“ takođe bio ogroman.