Do­bri lju­di i vr­sni le­ka­ri

Mi­šlje­nja o na­šem zdrav­stvu su po­de­lje­na. Ne ula­ze­ći du­blje u ana­li­zu sta­nja u zdrav­stvu, na­vo­dim dva pri­me­ra pro­fe­si­o­nal­nog ra­da le­ka­ra. Mo­ja su­pru­ga je on­ko­lo­ški pa­ci­jent. Pre šest go­di­na, za­bri­nu­ti, pr­vi put smo do­šli u In­sti­tut za on­ko­lo­gi­ju i ra­di­o­lo­gi­ju Sr­bi­je i bi­li pri­jat­no iz­ne­na­đe­ni. Ka­da smo ušli u or­di­na­ci­ju od svog sto­la je usta­la, pri­šla i pred­sta­vi­la se mla­do­li­ka i pri­jat­na le­kar­ka. Bi­li smo iz­ne­na­đe­ni i za­di­vlje­ni tim nje­nim ge­stom ka­kav do ta­da ni­smo do­ži­ve­li, iako smo u ozbilj­nim go­di­na­ma. Ta pri­jat­na le­kar­ka zo­ve se Zor­ka Inić. Ne­žna, pri­jat­nog iz­gle­da i dr­ža­nja oča­ra­la nas je od pr­vog tre­nut­ka. Raz­go­vor s njom, nje­na ob­ja­šnje­nja, bla­gost i fi­no­ća, po­vra­ti­li su nam mir i stvo­ri­li pot­pu­no po­ve­re­nje u nju. Dok­tor­ka Zor­ka je uspe­šno ope­ri­sa­la su­pru­gu i mi smo se če­sto pi­ta­li ka­ko ta fi­na i ne­žna že­na mo­že vr­ši­ti te­ške ope­ra­ci­je. Su­pru­ga ide na re­dov­ne kon­tro­le kod dok­tor­ke i po­sle sva­kog pre­gle­da i raz­go­vo­ra od­la­zi­mo mir­ni­ji i ras­te­re­će­ni­ji zbog go­to­vo bla­go­tvor­nog dej­stva te div­ne že­ne. A ta div­na že­na je dok­to­ri­ra­la me­di­cin­ske na­u­ke, ro­di­la dvo­je de­ce i po­sta­la asi­stent na Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu. Po­ne­kad ugra­bi pri­li­ku i za sport i re­kre­a­ci­ju. Bla­go maj­ci i ocu ko­ji su je ro­di­li, ka­že mo­ja su­pru­ga. U po­ro­di­ci je zo­ve­mo na­ša Zor­ka.

Dru­gi pri­mer do­brog le­ka­ra je ra­di­o­log Pre­drag Jo­va­no­vić iz Do­ma zdra­vlja Obre­no­vac. Taj šar­mant­ni le­kar je od­li­čan ra­di­o­log, omi­ljen kod pa­ci­je­na­ta i ce­njen u le­kar­skim kru­go­vi­ma. Mo­joj su­pru­zi je ot­krio tu­mor pre šest go­di­na, a po­seb­no je za­slu­žan za raz­ja­šnje­nje RDG snim­ka plu­ća. Na­i­me, na snim­ku plu­ća dru­gi ra­di­o­log je de­tek­to­vao no­du­lar­ne sen­ke. Zbog tog na­la­za su­pru­zi su vr­še­na sni­ma­nja na ske­ne­ru i scin­ti­gra­fi­ja ko­šta­nog si­ste­ma, zbog če­ga je pri­mi­la ve­ću do­zu zra­če­nja. Pri UZ ab­do­me­na dok­tor Jo­va­no­vić je pri­me­tio da su­pru­ga ima broj­ne mla­de­že na le­đi­ma i za­klju­čio da de­tek­to­va­ne no­du­lar­ne sen­ke ni­su stvar­ne, već od­ra­zi broj­nih mla­de­ža na RDG snim­ku plu­ća. Za­klju­čak dok­to­ra Jo­va­no­vi­ća je in­te­re­san­tan i za le­kar­sku prak­su, jer po stan­dard­noj pro­ce­du­ri RDG sni­ma­nje plu­ća vr­ši teh­ni­čar, a ra­di­o­log vr­ši oči­ta­va­nje snim­ka i ne vi­dev­ši pa­ci­jen­ta. Za­hva­lju­ju­ći dok­to­ru Jo­va­no­vi­ću iz­beg­nu­ta su do­dat­na sni­ma­nja na RDG i ske­ne­ru i no­va zra­če­nja.

Dok­tor­ka Inić i dok­tor Jo­va­no­vić su le­pi pri­me­ri do­brih lju­di i vr­snih le­ka­ra po­sve­će­nih stru­ci i pa­ci­jen­ti­ma.

Mi­lo­rad Opa­čić