До­бри љу­ди и вр­сни ле­ка­ри

Ми­шље­ња о на­шем здрав­ству су по­де­ље­на. Не ула­зе­ћи ду­бље у ана­ли­зу ста­ња у здрав­ству, на­во­дим два при­ме­ра про­фе­си­о­нал­ног ра­да ле­ка­ра. Мо­ја су­пру­га је он­ко­ло­шки па­ци­јент. Пре шест го­ди­на, за­бри­ну­ти, пр­ви пут смо до­шли у Ин­сти­тут за он­ко­ло­ги­ју и ра­ди­о­ло­ги­ју Ср­би­је и би­ли при­јат­но из­не­на­ђе­ни. Ка­да смо ушли у ор­ди­на­ци­ју од свог сто­ла је уста­ла, при­шла и пред­ста­ви­ла се мла­до­ли­ка и при­јат­на ле­кар­ка. Би­ли смо из­не­на­ђе­ни и за­ди­вље­ни тим ње­ним ге­стом ка­кав до та­да ни­смо до­жи­ве­ли, иако смо у озбиљ­ним го­ди­на­ма. Та при­јат­на ле­кар­ка зо­ве се Зор­ка Инић. Не­жна, при­јат­ног из­гле­да и др­жа­ња оча­ра­ла нас је од пр­вог тре­нут­ка. Раз­го­вор с њом, ње­на об­ја­шње­ња, бла­гост и фи­но­ћа, по­вра­ти­ли су нам мир и ство­ри­ли пот­пу­но по­ве­ре­ње у њу. Док­тор­ка Зор­ка је успе­шно опе­ри­са­ла су­пру­гу и ми смо се че­сто пи­та­ли ка­ко та фи­на и не­жна же­на мо­же вр­ши­ти те­шке опе­ра­ци­је. Су­пру­га иде на ре­дов­не кон­тро­ле код док­тор­ке и по­сле сва­ког пре­гле­да и раз­го­во­ра од­ла­зи­мо мир­ни­ји и рас­те­ре­ће­ни­ји због го­то­во бла­го­твор­ног деј­ства те див­не же­не. А та див­на же­на је док­то­ри­ра­ла ме­ди­цин­ске на­у­ке, ро­ди­ла дво­је де­це и по­ста­ла аси­стент на Ме­ди­цин­ском фа­кул­те­ту. По­не­кад угра­би при­ли­ку и за спорт и ре­кре­а­ци­ју. Бла­го мај­ци и оцу ко­ји су је ро­ди­ли, ка­же мо­ја су­пру­га. У по­ро­ди­ци је зо­ве­мо на­ша Зор­ка.

Дру­ги при­мер до­брог ле­ка­ра је ра­ди­о­лог Пре­драг Јо­ва­но­вић из До­ма здра­вља Обре­но­вац. Тај шар­мант­ни ле­кар је од­ли­чан ра­ди­о­лог, оми­љен код па­ци­је­на­та и це­њен у ле­кар­ским кру­го­ви­ма. Мо­јој су­пру­зи је от­крио ту­мор пре шест го­ди­на, а по­себ­но је за­слу­жан за раз­ја­шње­ње РДГ сним­ка плу­ћа. На­и­ме, на сним­ку плу­ћа дру­ги ра­ди­о­лог је де­тек­то­вао но­ду­лар­не сен­ке. Због тог на­ла­за су­пру­зи су вр­ше­на сни­ма­ња на ске­не­ру и сцин­ти­гра­фи­ја ко­шта­ног си­сте­ма, због че­га је при­ми­ла ве­ћу до­зу зра­че­ња. При УЗ аб­до­ме­на док­тор Јо­ва­но­вић је при­ме­тио да су­пру­га има број­не мла­де­же на ле­ђи­ма и за­кљу­чио да де­тек­то­ва­не но­ду­лар­не сен­ке ни­су ствар­не, већ од­ра­зи број­них мла­де­жа на РДГ сним­ку плу­ћа. За­кљу­чак док­то­ра Јо­ва­но­ви­ћа је ин­те­ре­сан­тан и за ле­кар­ску прак­су, јер по стан­дард­ној про­це­ду­ри РДГ сни­ма­ње плу­ћа вр­ши тех­ни­чар, а ра­ди­о­лог вр­ши очи­та­ва­ње сним­ка и не ви­дев­ши па­ци­јен­та. За­хва­љу­ју­ћи док­то­ру Јо­ва­но­ви­ћу из­бег­ну­та су до­дат­на сни­ма­ња на РДГ и ске­не­ру и но­ва зра­че­ња.

Док­тор­ка Инић и док­тор Јо­ва­но­вић су ле­пи при­ме­ри до­брих љу­ди и вр­сних ле­ка­ра по­све­ће­них стру­ци и па­ци­јен­ти­ма.

Ми­ло­рад Опа­чић