Evropski duh domaćeg filma

Smotra evropskih filmova „Palić 2024” pokazala je da će, i pored stalne borbe za veća izdvajanja za kulturne manifestacije, još dugo živeti naš festival na scenama Palićkog jezera. I letnja pozornica i bioskopska sala bile su za tople dane neočekivano pune, na 31. izdanju smotre prikazano je 150 filmova, a u programu je učestvovalo oko 100 filmskih profesionalaca. Otvaranju su prisustvovali i dobitnici nagrade „Aleksandar Lifka” glumica Anica Dobra, direktor fotografije Fedon Papamihael i reditelj Ademir Kenović. Festival je otvorio film „Sva lica dobrote” grčkog reditelja Jorgosa Lantimosa, šest meseci posle premijere u Kanu, a zatvorila ga je prvi put od kad je smotra evropskog karaktera, dodela „Zlatnog tornja” domaćem filmu, delu „78 dana”, prvencu Emilije Gašić.

Tim rečima je protekle festivalske dane na Paliću za „Politiku” rezimirao programski direktor festivala, poznati producent FEST-a i domaće kinematografije Miroslav Mogorović, inače i inicijator obnove starog bioskopa „Abazija”, koji od ove godine ima i salu „Mira Banjac”. To je omogućilo da Palićki festival sa letnjom pozornicom danas ima tri scene i da ne zavisi od vremenskih uslova.

Na festivalu smo ovoga jula gledali Vaše duhovite „stend ap najave” sa selektorom Nikolajem Nikitinom pred svaki film. Kao čovek koji je filmski na Paliću već tri decenije, osnivač i ovdašnjeg „Ded lejk” festivala horor filma i vina, šta planirate još od festivalskih novina?

Te stend-ap minijature, praktično, kao programski direktor i selektor koji prirodno sarađujemo oko odabira filmova, uveli smo kako bismo publici približili raznolikost umetničkih filmova i objasnili im da su i oni sa teškim scenama poput „Devojke sa iglom”, baš kao i komedije, tu da ih podstaknu na razmišljanje. Na Palić sam došao pre 29 godina i najpre bio izvršni i operativni direktor. Kao programski, danas vodim brigu da se prikazuju filmovi koji će biti gledani u regionu i da ne prikazujemo dela koja nisu u duhu našeg evropskog festivala. Evropski duh, pokazalo se, ponovo sve više provejava i našim filmom. Važne su mi selekcije „Novi mađarski film” u saradnji Mađarskim nacionalnim institutom  i „Mladi duh Evrope”, koju planiram da ubacim, kao prikaz kratkometražnih i eksperimentalnih filmova, u takmičarsku selekciju. Publika se vratila na Palić i to je i prilika da otvorimo novu scenu u subotičkom Narodnom pozorištu, da razvijemo crveni tepih, kako se kaže, i Palić postane prestižni festival u regionu.

Okušali ste se sa svojom produkcijskom kućom u velikim filmskim ostvarenjima, od kojih su samo neka „Nije loše biti čovek”,  ”Strahinja Banović”, „Čuvari formule”, „Što se bore misli moje”. Šta sledeće da očekujemo u domaćoj filmskoj umetnosti i produkciji?

Verujem da će sledeće godine biti prikazan i zapažen film „Dijeca Kozare” koji radimo sa Lordanom Zafranovićem, da će biti završen i film Subotičanina  Sabolča Tolnaija „Vožnja biciklom sa Zolijem Turčinom”. U pripremi su i „Brod budućnosti” Jovana Arsenića” i „Rupa u ogradi” Zorana Amara, a pored njih do kraja godine završićemo i debitantsko delo Vuka Kostića „Seti me se”, kao i dokumentarni film „Vidimo se u čitulji 2.0”. Učestvujem i u pripremi filma Nastje Korkije „Kratko leto” u nemačko-francusko-ruskoj koprodukciji, a za „Sarajevo film” festival pripremili smo novo delo Vuka Ršumovića „Među bogovima”. Sa Draganom Bjelogrlićem, takođe, rado razgovaram o daljim novim ostvarenjima.

Na konkursu Filmskog centra Srbije nije prihvaćen projekat za  delo Zdravka Šotre o životu Milene Pavlović Barili, a na  osnovu romana Maje Herman Sekulić. Kakvi su vam kao producentu dalji koraci do sledećeg konkursa?

Žao mi je što nismo naišili na razumevanje za ideju da bi u ovom trenutku tako značajnim filmom, na osnovu dobro ocenjene knjige, naš uspešni reditelj mogao da zaokruži svoju karijeru kojom je dao nemerljiv doprinos ne samo srpskom filmu, već i evropskoj i svetskoj kulturi. Mislim da niko ne sumnja u njegov odabir teme i prikaza. Zato nikako nećemo odustati i konkurisaćemo i sledeće godine.

Kada smo pre deset godina razgovarali o početku obnove bioskopa „Abazija” istakli ste da su Vam kao Zemuncu izuzetno važni spomenici bogate tradicije i kulture na našem tlu. Koliko je duh rodnog Zemuna podstakao toliki žar za poduhvate u filmskoj industriji?

Zemun, u kom sam rastao okružen širokim krugom prijatelja raznih vera i nacionalnosti, za razliku od onog iz devedesetih kog ne pamte po dobru, bio je simbol raznolikosti i međusobnog poštovanja. On me je naučio da prihvatim  različitosti kao bogatstvo, kako među ljudima, tako i u kulturi i tradiciji. Mislim da sam taj duh preneo i na naš evropski palićki festival. Kad bismo mi Zemunci rekli 'Idem u grad', to je značilo 'idem kod nas', tačnije, u stari centar Zemuna, u kom se smenjuju uticaji turske, austrougarske i domaće arhitekture i kulture. U kom smo se, zato, uvek osećali kao u centru sveta. U takvoj atmosferi sledeće godine i obeležićemo, raznim programima, stogodišnjicu „Abazije”, koja je remek delo arhitekte Antuna Kopunovića i ujedno najstariji bioskop na Balkanu.