Nisi stvaralac ako ne objaviš u Politici

Bez “Dodatka” nema ostatka, bio je naziv tribine na kojoj je u okviru tridesetih Raških duhovnih svečanosti predstavljen fenomen Politikinog Kulturnog dodatka, kao svojevrsne institucije,a o njemu su pored urednice Marije Đorđević govorili i saradnici i književnici Vule Žurić i Đorđe Matić.  Povod za ovaj razgovor bio je neobičan, a opisan je kao “jedna pesma,jedna greška,jedno izvinjenje”. Naime, pesma Đorđa Matića posvećena četrdesetogodišnjici Olimpijade u Sarajevu štamparskom greškom objavljena je u Dodatku bez fusnote, ujedno i završnog stiha. Usledilo je lično izvinjenje Marije Đorđević autoru, a iz tog izvinjenja razvijena je prepiska koja je na kraju,kao tekst, i objavljena u Dodatku. Sadržaj te prepiske mali je omaž  subotnjem  podlistku Politike, čiji je prvi broj objavljen u aprilu 1957.godine, tada je izlazio nedeljom, da bi se od 1963.godine ustalio kao subotnji kulturni Dodatak. Đorđe Matić, u toj prepisci rekao je ono što je ponovio i sada u Raški,da za njega veliku važnost ima činjenica da može da piše i da poeziju objavljuje u Dodatku. Kao autor koji je trideset godina živeo u emigraciji, napustivši Zagreb, on i dalje,po povratku u Hrvatsku oseća veze sa Srbijom,pišući o Vuku i Dositeju,slušajući i stare snimke Carevca i Danice Obrenić,ali i čekajući da u Poreč,gde sada živi,dođe po neki primerak Politike.

“Za Politiku se uvek vezuje nešto lično. Nalazio sam je na kioscima evropskih gradova, a u kući moga oca tačno se znalo gde stoji Politika, uz Vijesnik. Posle devedesetih godina vratio sam se u Istru, i nastavio sam da čitam naročito subotnje izdanje Politike”, rekao je Đorđe Matić.

Marija Đorđević podsetila je na to da u ovoj godini obeležavamo 120 godina izlaženja Politike, ali i na 67 godina dugu tradiciju Kulturnog dodatka, na velike pisce i urednike koji su njegov deo. Prvi urednik Kulturnog dodatka bio je Risto Tošović, a zatim Dragoslav Zira Adamović, Miodrag Maksimović, Vanja Kraljević, Radovan Popović, Milka Lučić, Anđelka Cvijić i Zoran Radisavljević. U prvom broju Dodatka svoje priloge objavili su Voja Čolanović, Uglješa Bogunović, Aleksa Čelebonović, Radmila Bunuševac, i drugi, a u narednim brojevima za Dodatak su pisali Ivo Andrić, Branko Ćopić,Miloš Crnjanski,Žan Pol Sartr, Zuko Džumhur, Skender Kulenović, Milan Bogdanović, Isidora Sekulić, Vladan Desnica, Dejan Medaković, Mihiz, Velibor Gligorić, i mnogi drugi. Govorilo se da ako nisi objavio u Politici, kao stvaralac i ne postojiš...

U slobodnoj diskusiji, kojoj se pridružila i publika, rečeno je da Politika i njen Kulturni dodatak istrajavaju uprkos opštoj pošasti diskontinuiteta, gde dve strane dnevne kulture  znače mnogo u vremenu u kojem samo u još par glasila kultura ima svoje mesto, ali su kao ključne odlike Dodatka navedeni standardi civilizovanog tona, pristojnosti,  gde “niko ne viče”. Politika je opšte dobro, u tome su bili saglasni sagovornici, a setili su se posebno i Milana Vlajčića i Milutina Čolića.

Na Raškim duhovnim svečanostima predstavljeno je i stvaralaštvo banjalučkog pisca Steve Grabovca, aktuelnog dobitnika Ninove i Desničine nagrade za roman “Poslije zabave”, u izdanju Imprimatura. Grabovac je istakao da mu je ovo priznanje umnogome promenilo život, uz važnu finansijsku sigurnost, a objasnio je i to kako je na osnovu novinske vesti o pronađenom masovnoj grobnici dece došao na ideju da napiše ovaj nagrađeni roman. Izdavač Boris Maksimović govorio je o teškoćama plasiranja knjiga iz BiH u regionu,ali je i pohvalio srpsko izdavaštvo, Beogradski sajam knjiga ,kao dokaze o tome da se itekako čita i da su knjige i dalje važne.

“Oko 2004. godine pročitao sam vest o tome da je u okolini Broda pronađena masovna grobnica i ta činjenica dugo me je proganjala.Pišući o zločinu nad romskom decom,kojoj su vađeni organi,donekle sam poštedeo čitaoca,jer stvarnost je bila mnogo gora. Bilo mi je neshvatljivo da je neko bio sposoban to da uradi. Bio sam svestan toga da oni koji su to učinili nikada neće odgovarati i ovim romanom želeo sam da podignem spomenik nastradaloj deci. Govorili su mi da treba da napišem samo roman o ovom zločinu, ali moja priča složenija je i uključuje i druge teme i tokove”, objasnio je Grabovac, čija knjiga prikazuje i lažni humanizam međunarodnih organizacija koje se postavljaju tako da donose civilizaciju na Balkan,koji je istini za volju i pre ratova devedesetih išao u korak sa Evropom.

U okviru programa Zašto volim Srbiju,predstavljena je na Raškim duhovnim svečanostima turistička i kulturna ponuda Timočke Krajine i Zaječara,koje krase arheološko nalazište Gamzigrada i   carske palate Feliks Romulijane, upisane na listu Uneskove  svetske baštine ,zatim Dani Zorana Radmilovića i čuvena Gitarijada.