Atinjani primorani da štede vodu

Od našeg dopisnika
Atina ‒ Upozorenja stručnjaka se obistinjuju. Atina se suočava sa ozbiljnom nestašicom vode, građani su upozoreni da smanje potrošnju, a uskoro se, po svemu sudeći, mogu očekivati i prve restrikcije u snabdevanju.

„Spremni smo za sve scenarije zbog deficita vode koji je zabrinjavajući, ali još ne u toj meri da bismo morali da se odlučimo za radikalne mere”, poruka je Jorgosa Stergijua, direktora Atinskog vodovoda, koji upozorava da je nivo vode u veštačkom jezeru Mornos, odakle se Atina snabdeva vodom, zabrinjavajuće nizak, te da se zato preduzimaju neophodne mere kako bi se nivo jezera podigao iz drugih prirodnih izvora. On upozorava Atinjane da vodu za piće u ovakvoj situaciji ne koriste za pranje balkona, automobila i da prištede. Za sada, kako je rekao, to još ne znači da treba u potpunosti da menjaju navike i kvalitet života.

Ali to je, po svemu sudeći, za kratak period. Stručnjaci skreću pažnju da je situacija kritična u celoj zemlji i da za Atiku, pre svega zbog klimatskih promena, ukoliko ne bude kiša ili se na drugi način ne zaustavi nekontrolisano nestajanje vodnih resursa, u jezeru Mornos vode ima najviše za dve naredne godine. Primera radi, njegova površina pod vodom je prošle godine bila 16 kvadratnih kilometara, dok je ove za četiri manje. I do sada se dešavalo da nivo jezera opadne, ali, kako kažu stručnjaci, nikada toliko nisko kao u ovom trenutku. Inženjer tehnolog Jorgos Halkos u izjavi za ovdašnje medije podseća da kada se 1979. godine gradila brana, naseljeno mesto Kalios je potopljeno, a sada je ono izronilo iz vode. Tada se verovalo da je voda iz drugih izvora kojim se jezero Mornos punilo, sasvim dovoljna za snabdevanje Atine. U trenutnoj situaciji, kada je neizvesno kakvi će biti dalji vremenski uslovi, kiše nema odavno, a temperature su vrlo visoke čak i za ovaj period godine, na građane se apeluje da štede vodu kako bi se raspoložive rezerve sačuvale dok se ne nađe drugo rešenje ili ga priroda ne ponudi.

Situacija je zabrinjavajuća u celoj Grčkoj, na severu, u Solunu, na ostrvima... U nekim mestima, konkretno u Drami, već je uvedena noćna restrikcija vode. Presušila su jezera i reke u Tesaliji, poljoprivrednici imaju problem sa navodnjavanjem, ali i sa napajanjem stoke.

„Problem očigledno sam po sebi neće nestati jer klimatska kriza uzima maha. Proračuni da će posledice klimatskih promena nastupiti za dve ili tri decenije više ne važe i narednih godina možemo da očekujemo samo pogoršavanje situacije i učimo da živimo sa nestašicom vode”, kaže profesor geologije i kriznih posledica Eftimios Lekas i naglašava da su neophodne mere koje će ublažavati efekte klimatskih promena koji se ne ogledaju samo u nestašici vode već i požarima, nevremenu, poplavama.

Nestašica vode je u grčkim medijima udarna vest, posebno kada je reč o očiglednim problemima koji prete Atini. Vlada obećava da će preduzeti hitne korake kako bi se izbegle vanredne mere.