Sećanje na srpskog Šaljapina

Aranđelovac – U okviru 59. sezone Smotre umetnosti „Mermer i zvuci”, koja je trajala celog leta i ovih dana je zatvorena, održana je tradicionalna svetkovina „Dani Živana Saramandića” jedanaesti put. Dvodnevna manifestacija u okviru ovog poznatog festivala ustanovljena je posle smrti poznatog operskog pevača, a održava se na Otvorenoj sceni u Parku Bukovičke banje pored Aleje njegovog imena i njegove biste, dela vajara Zorana Kuzmanovića postavljenog 2019. godine. Ovo je prva godina bez primadone Milke Stojanović (1937–2023), Živanove životne saputnice i koleginice koja ovaj događaj nikada nije propuštala.

Prvog dana nastupio je Vokalni instrumentalni sastav „Konstantin” iz Niša kojem je ovo bilo drugo gostovanje u gradu pod Bukuljom.

– Mi smo kamerni sastav, nismo hor. Negujemo kamerni zvuk, tako da na sceni svi moraju da daju svoj glasovni maksimum. Za ovu priliku izvodili smo etno-program iako je naš repertoar raznovrstan i drago nam je da je publika bila zadovoljna – rekao je Bojan Stanković, tenor, pored kojeg su nastupali i Ivan Stojanović, bas, Dimitrije Pančić, bariton, Miodrag Perović, bariton, Miloš Gavrilović, tenor i pijanista, Aleksandar Stepanović, tenor, Miroslav Ivanković, tenor, Danilo Petrović, tenor, pod dirigentskom palicom Dalibora Markovića.

Na programu su bile poznate pesme („Kolo”, „Što se bore misli moje”, „Pukni, zoro” itd.), kao i mnoge druge, stilizovane u maniru grupe. Gosti iz Niša izveli su drugi put posle nastupa u Sirogojnu i Mokranjčevu Sedmu rukovet. Vokalna grupa broji jedanaest članova, a osnovali su je muzički entuzijasti i muzičari 2008. u Nišu.

Drugog dana predstavljena je monografija „Živan Saramandić” koja čak deset godina od objavljivanja (izdanje Službenog glasnika) i dalje budi interesovanje čitalačke publike. Monografiju je priredila Dušica Milanović, a ideju o ovom delu pokrenula je Milka Stojanović, koja je zajedno sa autorkom radila na sakupljanju materijala. Ovo delo predstavlja mozaik života Živana Saramandića i sadrži stručnu analizu operskih izvođenja proslavljenog basa, osvrt njegovih poznavalaca i prijatelja, ali i esej o ljubavi njegove životne i umetničke saputnice Milke Stojanović, kao i najlepše sačuvane fotografije i skice.

– Veoma mi je drago što se Aranđelovac i ovako odužuje Živanu. Družili smo se četvrt veka i privatno i profesionalno, a sada nas je na veliku žalost i Milka napustila. Sigurna sam da nas negde odozgo ona gleda i raduje se, jer je bila strahovito srećna kad sam završila monografiju. U njoj sam uspela da spojim i profesionalno, njegov bas koji ga je proslavio, i privatno, jer je bio izuzetan prijatelj i dobar čovek. Kad se spuste zavese, Živan je bio obožavalac svoje supruge Milke jer je ona bila njegov pokretač, inspiracija, a vrlo često su se takmičili oko toga ko će dobiti duži aplauz. Kod Živana mi je posebno začuđujuća bila ljubav prema pravoslavlju i Rusiji, za sebe je govorio da je „pravoslavni komunista”. Ovu monografiju nazivam muzejom Živana Saramandića – kazala je Dušica Milanović, podsećajući na Živanovo umeće pevanja svih mogućih žanrova, čuvene anegdote poput one kada je Brežnjeva naterao da igra kolo, na njegova putovanja i nastupe po Rusiji u kojoj je održao više od 700 koncerata.

Na promociji je govorila i pijanistkinja Darinka Paunović, takođe rodom iz Aranđelovca, sa kojom je Živan održao stotine i stotine koncerata. Manifestacija je završena koncertom „Trio Fantastika” koji se trudi da očuva ime Živana Saramandića i neguje njegov program. Članovi ovog trija su pomenuta Darinka Paunović (klavir), Nevenka Tatić (violina), koja je takođe nastupala sa poznatim operskim parom i Mihailo Šljivić, bas i solista u Narodnom pozorištu.

– Živan mi je bio kao otac. Mnogo mi je pomogao, bio sam njegov verni učenik, postavio me je na pravu stazu i otkrio mi tajne kreiranja i pevanja. Danas sam solista u Narodnom pozorištu, baš kao što je i on bio. Imao sam sreću i čast da mi on bude mentor –izjavio je Šljivić, izražavajući radost što se neguje sećanje na stub operske umetnosti u Srbiji.

Velikan srpske operske scene Živan Saramandić (1939–2012) školovao se kod najveće operske pevačice Zdenke Zikove, a debitovao je 1966. godine u ulozi kralja Egipta u Verdijevoj Aidi. Ostaće upamćen kao srpski Šaljapin koji je svojim basovskim rolama ostavio veliki trag u srpskoj i svetskoj operi. Bio je veoma vezan za grad pod Bukuljom gde je odrastao i Park Bukovičke banje za koji je njegova porodica poklonila deo svog imanja.