Podmorničari u zemlji bez mora

Profesija podmorničar uvek je podrazumevala rizik, nesreće slične onoj na ruskoj podmornici klase „akula” koja se pre nekoliko dana desila na Pacifiku, kada je prilikom neplaniranog aktiviranja protivpožarnog sistema poginulo 20 ljudi, dešavale su se i u drugim mornaricama. Najteži udes na jugoslovenskim podmornicama dogodio se 1963. godine na podmornici 811 kada je, u fazi punjenja akumulatora, pri čemu se oslobađaju velike količine vodonika, došlo do varničenja na jednom ventilatoru koji izbacuje vodonik iz podmornice. Eksplodirala je smeša vodonika i vazduha, poginula su dva člana posade, a podmornica je popravljena u brodogradilištu u Puli.

Srbija više nema izlaz na more, ni flotu, ali još ima podmorničare koji su profesionalno iskustvo stekli u dubinama Jadrana. Danas su okupljeni u Udruženju „Podmorničar” iz Beograda, nedavno su bili domaćini redovnog godišnjeg skupa kome su prisustvovale kolege iz bivših jugoslovenskih republika na kome je predstavljena monografija dr Andreja Korbara „Podmorničarstvo – 100 godina”.

– Nekadašnja 88. flotila podmornica bila je respektivna snaga, danas nijedna država sa prostora bivše Jugoslavije sa izlaskom na more nema svoje podmornice. Slovenija i Crna Gora su procenile da im ne trebaju, Hrvatska koja ima najviše potencijala za tako nešto odustala je po sugestijama NATO-a. U redovnom sam kontaktu sa kolegama iz Hrvatske, pa mogu reći da su ozlojeđeni zbog toga, posebno jer su postojali i planovi i za izvoz te tehnologije – kaže Milan Komar iz Udruženja „Podmorničar”.

Ali, bez obzira na to što su odustali od podmornica, hrvatsko i slovenačko Ministarstvo odbrane aktivno podržavaju okupljanja podmorničara veterana, negujući tradiciju. U Crnoj Gori tek se radi na osnivanju sličnog udruženja, iako su tamošnje vlasti podmornice bukvalno poslale u staro gvožđe, jedna od njih je otegljena čak u Tursku. O tom slučaju postoji i anegdota: kažu da se sajla sa remorkera otkinula, a da je podmornica počela lagano da se okreće prema obali koju kao da nije htela da napusti. Srećom, podmornica 821 nije isečena, već je odlučeno da se pretvori u svojevrsni spomenik u Tivtu, odnosno budućoj turističkoj luci Porto Montenegro.

S druge strane, podmorničarima iz Srbije ne nedostaje inicijativa, ali nemaju podršku Ministarstva odbrane iz koga nije ni odgovoreno na njihovu molbu da bar simbolično podrže njihovo okupljanje u Beogradu.

– A Srbi su imali značajnu ulogu u razvoju podmorničarstva u bivšoj Jugoslaviji, kada su 1928. godine, pre osam decenija, kupljene prve podmornice „Hrabri” i „Nebojša”. Predsednik vlade koja je prethodno donela odluku o nabavci podmornica bio je Nikola Pašić, ministar vojni Stevan Hadžić, komandant mornarice Dragutin Prica, da ne pominjem kralja Aleksandra Karađorđevića bez čije saglasnosti tako nešto ne bi bilo moguće – objašnjava Komar koji radi na pripremi monografije „88. flotila podmornica”.

Predstavnici Udruženja „Podmorničar” postigli su načelan dogovor sa ambasadom Rusije da nekoliko srpskih podmorničara veterana sledeće godine poseti neku od aktivnih nuklearnih podmornica. Nedavna nesreća na Pacifiku neće ih odvratiti od tog puta, naprotiv – sa nestrpljenjem čekaju trenutak ulaska u podmornicu.