Подморничари у земљи без мора

Професија подморничар увек је подразумевала ризик, несреће сличне оној на руској подморници класе „акула” која се пре неколико дана десила на Пацифику, када је приликом непланираног активирања противпожарног система погинуло 20 људи, дешавале су се и у другим морнарицама. Најтежи удес на југословенским подморницама догодио се 1963. године на подморници 811 када је, у фази пуњења акумулатора, при чему се ослобађају велике количине водоника, дошло до варничења на једном вентилатору који избацује водоник из подморнице. Експлодирала је смеша водоника и ваздуха, погинула су два члана посаде, а подморница је поправљена у бродоградилишту у Пули.

Србија више нема излаз на море, ни флоту, али још има подморничаре који су професионално искуство стекли у дубинама Јадрана. Данас су окупљени у Удружењу „Подморничар” из Београда, недавно су били домаћини редовног годишњег скупа коме су присуствовале колеге из бивших југословенских република на коме је представљена монографија др Андреја Корбара „Подморничарство – 100 година”.

– Некадашња 88. флотила подморница била је респективна снага, данас ниједна држава са простора бивше Југославије са изласком на море нема своје подморнице. Словенија и Црна Гора су процениле да им не требају, Хрватска која има највише потенцијала за тако нешто одустала је по сугестијама НАТО-а. У редовном сам контакту са колегама из Хрватске, па могу рећи да су озлојеђени због тога, посебно јер су постојали и планови и за извоз те технологије – каже Милан Комар из Удружења „Подморничар”.

Али, без обзира на то што су одустали од подморница, хрватско и словеначко Министарство одбране активно подржавају окупљања подморничара ветерана, негујући традицију. У Црној Гори тек се ради на оснивању сличног удружења, иако су тамошње власти подморнице буквално послале у старо гвожђе, једна од њих је отегљена чак у Турску. О том случају постоји и анегдота: кажу да се сајла са реморкера откинула, а да је подморница почела лагано да се окреће према обали коју као да није хтела да напусти. Срећом, подморница 821 није исечена, већ је одлучено да се претвори у својеврсни споменик у Тивту, односно будућој туристичкој луци Порто Монтенегро.

С друге стране, подморничарима из Србије не недостаје иницијатива, али немају подршку Министарства одбране из кога није ни одговорено на њихову молбу да бар симболично подрже њихово окупљање у Београду.

– А Срби су имали значајну улогу у развоју подморничарства у бившој Југославији, када су 1928. године, пре осам деценија, купљене прве подморнице „Храбри” и „Небојша”. Председник владе која је претходно донела одлуку о набавци подморница био је Никола Пашић, министар војни Стеван Хаџић, командант морнарице Драгутин Прица, да не помињем краља Александра Карађорђевића без чије сагласности тако нешто не би било могуће – објашњава Комар који ради на припреми монографије „88. флотила подморница”.

Представници Удружења „Подморничар” постигли су начелан договор са амбасадом Русије да неколико српских подморничара ветерана следеће године посети неку од активних нуклеарних подморница. Недавна несрећа на Пацифику неће их одвратити од тог пута, напротив – са нестрпљењем чекају тренутак уласка у подморницу.