Četvrt veka od smrti Predraga Milojevića

Predrag Milojević, legendarni srpski novinar, pisac i prevodilac, ovaj svet napustio je pre 25 godina, 12. septembra 1999. godine u Beogradu. Žurnalista koji je opisao dvadeseti vek rođen je decembra 1901. u građanskoj, činovničkoj porodici. Sticaj okolnosti je hteo da je stasao nekako paralelno sa stvaranjem zajedničke države Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, prve Jugoslavije, u vremenima velikog nacionalnog optimizma i poleta.

Po okončanju gimnazije studirao je, kako se govorilo, čistu filosofiju, gde ga je zapazio znameniti Brana Petronijević. Izvesno vreme bio je njegov asistent. Kako je sam svedočio, zabeležio, u poznim godinama, i pored izgledne akademske karijere opredelio se za novinarstvo.

Nesumnjivo je tu ipak bilo i racionalne procene, makar kratkoročne. List Politika čiji je Milojević bio oduševljeni saradnik tokom studija, bila je u međuratnom periodu stabilna kuća koja je izdašno plaćala svoje uposlenike, obezbeđujući pritom niz drugih pogodnosti.Bio je to takođe izbor koji je podrazumevao dinamičniji život, pa i mogućanost da dođu do izražaja njegovi specifični talenti, vrcav duh i dobro pero.

Prvi njegovi novinski tekstovi pojavili su se 1921. Sve vreme će ostati veran Politici, čiji je stalni autor bio od početka 1923, čak i onda kada je otpuštan.

Prvih godina uglavnom je pisao zapažanja na temu unutrašnjih prilika u zemlji, pomalo peckajući ondašnje političke prvake, duhovito ali dobronamerno. To su pritom bili uzgredni detalji, u osnovi je bilo valjano izveštavanje.

Upamćeni su njegovi tekstovi o Jovi Stanisavljeviću Čarugi čije je naizgled romantično razbojništvo, širom Slavonije, prožeto predstavom o nekakoj lokalnoj Robin Hud varijaciji, silno privlačilo pažnju ondašnje naše javnosti. Osim kozerija zapažen je već dvadesetih i izveštavanjem iz inostranstva, iz Atine, Sofije, Budimpešte, Rima.

To je izvesno doprinelo da 1929. godine bude upućen za stalnog dopisnika Politike iz Berlina. Po Milojevićevom potonjem svedočenju, redakcija ga je u inostranstvo poslala pošto je njegova stalna rubrika postala suvišna uvođenjem lične vlade kralja Aleksandra počev od 6. januara 1929.

Šestojanuarski režim podrazumevao je sputavanje večitih političkih nadmetanja i omraza, uopšte rada starih političkih partija, što je do tada bila omiljena Milojevićeva tema. Izveštavanje iz Nemačke na samom kraju dvadesetih i ranih tridesetih bilo je idealan prostor za pokazivanje žurnalističke darovitosti.

Za Predraga Milojevića, ispostavilo se, bile su to zlatne godine, svi njegovi talenti i znanja došli su do punog izražaja. Pored izveštavanja njegovi tekstovi sadržali su i brojne osvrte, naizgled uzgredna zapažanja nesumnjive važnosti, razne zanimljivosti, kozerije.

Politiku, i njegovo izveštavanje, pratili su i najveći svetski mediji. Milojevićevo novinarsko pero zapaženo je otuda daleko van granica ondašnje Kraljevine Jugoslavije. Tih godina intervjuisao je i Adolfa Hitlera, Benita Musolinijia. U Nemačkoj se i oženio. Supruga, Irmgard Krazue, bila je iz dobrostojeće porodice što mu je donelo dodatnu sigurnost, nezavisnost. Docnije je naglašavno da je iz Berlina povučen zbog izvesnih primedbi tamošnjih vlasti na njegov rad.

Upućen je potom za dopisnika iz Londona. U Britaniji će posmatrati prve dane Drugog svetskog rata, kada ga tamošnje vlasti proteruju. Ponašanje Britanaca delovalo mu je tada neobično ležerno. Zabeležio je da prilikom prelaska Lamanša na plovilu kojim je odlazio za njega nije bio predviđen pojas za spasavanje, koji su inače svi Britanci uredno dobili. Iako je to bio sam početak rata, postojala je bojazan od potapanja.

Ondašnja Kraljevina Jugoslavija uspešno se, u toj fazi, držala neutralnosti. Na samom početku 1940. imenovan je za rukovodioca Centralnog presbiroa Saveta ministara, odnosno vlade Kraljevine. Bila je to istaknuta državna funkcija.  Prilike su se promenile pošto se dogodio državni udar 27. marta 1941. Usledio je nemački napad na Jugoslaviju, aprila, i okupacija.

Od maja 1941. uređivao je, pod okupacijom, dnevni list Novo vreme. Prethodno su već ugašeni predratni centralni listovi Politika, Vreme, Pravda. Poslednji broj Novog vremena koji je uredio Predrag Milojević bio je 78. Od oktobra te 1941. nadalje držao se sasvim povučeno. Docnije je tumačeno da se povukao, ili je smenjen, pošto je uhapšen, uostalom na kratko, prvi direktor lista Vladislav Ribnikar, prethodno direktor i suvlasnik Politike.

Zna se međutim da je doživeo ličnu tragediju, pošto je njegov sin poginuo. Dete se veralo po građevini kuće koju je Milojević upravo gradio kada je stradalo nesrećnim slučajem. Tokom okupacije, 1943. godine, objavljen je njegov prevod Knuta Hamsuna "Robovi ljubavi".   

Po oslobođenju Beograda našao se među uposlenicima predratne Politike koji su pozvani na saradanju. Nije osporeno ni njegovo članstvo u Udruženju novinara, tada neophodan preduslov za rad u struci. Kao i tokom okupacije uostalom.

Prvih poratnih godina, do 1950. ostaće ipak van žurnalistike.Godine 1952. Politika ponovo prekida saradnju sa njim, kada su po zahtevu Milovana Đilasa odstranjeni i pojedini drugi novinari iz međuratnog perioda.

Marta 1957. doveden je na poziciju urednika vesti u spoljnopolitičkoj rubrici Politike. Naredne godine član je takođe prve redakcije Ilustrovane Politike. Penzionisan je 1961. Potonjih decenija, praktično do kraja života, oglašavao se manje više redovno, kako viđenjima i komentarima, uvek zapaženim, tako i sećanjima odnosno izvodima iz onog što je svojevremeno radio.

U godinama nevoljne izpoštenosti iz sveta novinarstva, on je to nazivao "preponama", bavio se prevođenjem. Osim Hamsuna, prevodio je Selmu Lagerlef "Gesta Berling",  Franca Kafku "Zamak", Hemingveja "Preko reke pa u šumu", i druge. Između ostalog i Ludviga Fojerbaha "Suština religije".

Autor je više knjiga, sećanja ili sabranih odnosno prilagođenih prethodno publikovanih tekstova "Kažem ja sebi, antimemoari", "Sve godine ovog veka", "Bio sam prisutan", "Iz prošlih dana", "O ljudima i ćudima".  

Poslednjih godina doživljavan je, imajući u vidu njegov životni i radni put, kao svojevrsna institucija srpskog novinarstva, neprikosnoveni autoritet. Dobitnik je najviših priznanja kako Kraljevine Jugoslavije, Ordena Jugoslovenske krune i Svetog Save, tako poznih decenija i poratne Jugoslavije, Oktobarske nagrade grada Beograda, nagrade Politike, ili priznanja za životno delo Udruženja novinara, prenosi Tanjug.

Zaveštao je velika sredstva, testamentom, za obrazovanje mladih novinara.  Svedok dvadesetog veka Predrag Milojević ovaj svet napustio je, u dubokoj starosti, pre četvrt veka, 12. septembra 1999. Imao je nesreću da doživi i agresiju NATO na Srbiju te godine.