Gusle su najjača sila

Duže od pedeset godina drugujem s našim cenjenim novinama i redovno čitam većinu feljtona koje objavljuje „Politika”. U aktuelnom feljtonu „Naraštaj Mlade Bosne – od gimnazije do istorije”, autora gospodina Dragana Milenkovića od 3. septembra, naišao sam na jedan, vrlo važan, a netačan podatak. Reč je o guslaru Petru Perunoviću Perunu, gde piše da je rođen u Bosni, što nije tačno. Moguće da je autor do tih podataka došao na osnovu ranije objavljenih zapisa.

Navodim nekoliko verodostojnih podataka: Petar Perunović Perun, poznati srpski guslar i ratnik, rođen je 1880. godine u selu Drenovštici, koje pripada starom crnogorskom plemenu Pješivci. Po završetku četiri razreda osnovne škole u Bogetićima i Ostrogu, odlazi u Šabac s namerom da se školuje za učitelja. Stanuje u kući Stanislava Vinavera, čija će majka Ruža prihvatiti Peruna i odnositi se prema njemu kao prema svom sinu Stanislavu. Pošto se već pročuo kao vrstan guslar, gostuje po mnogim mestima Srbije. Tako će prilikom gostovanja u Valjevu dobiti na poklon gusle, koje je Nenadovićima poklonio Knjaz Nikola, uz svečanu izjavu:

„Dobre gusle, a u dobre ruke;

Evo ti ih, pa sijeci Turke!”

Perun se od tih gusala nije odvajao celog života, već je s njima i puškom kao hrabar borac učestvovao u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. Prilikom bitke na Ceru, šrapnel austrijske granate ranio je Peruna i otkinuo glavu gusala. Od zadobijenih rana, lečio se u čuvenoj Valjevskoj bolnici, gde je guslao i pevao bolesnicima. To je onaj „suludi” guslar koga pominje Dobrica Ćosić u „Vremenu smrti” – „dok gusla, ranjenici ne ječe”. Sa srpskom vojskom prolazi albansku golgotu, a po iskrcavanju na ostrvo Krf preživeli srpski ratnici traže po granama ptičja jaja – da guslar pročisti grlo. Nakon oporavka odlazi u Ameriku, gde će uz zvuke gusala i rodoljubivih pesama sakupiti 10.000 dobrovoljaca za proboj Solunskog fronta. Tom prilikom gusla pred Teslom i Pupinom, pa će Tesla oduševljen, suznih očiju, izjaviti: „Gusle su najjača sila da osvoji dušu Srbinovu.”

Udruženja guslara Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, pokrenula su inicijativu da se ovom velikanu, nosiocu prestižnih odlikovanja – Takovskog krsta, Albanske spomenice, Karađorđeve zvezde, Medalje Obilića, Ordena Svetog Save i brojnih drugih – podigne spomenik, čime bi na dostojan način obeležili pedesetu godinu Perunove smrti. Tim povodom potpisnik ovih redova objavio je knjigu „Guslar Perun”, autora Mirka Dobričanina, koja je doživela tri izdanja, i prihvatio da izvaja i odlije u bronzi poprsje slavnog guslara, kao autorski poklon Perunu i njegovom zavičaju. Uz prisustvo većine meštana, uglednih zvanica i brojnih guslara, spomenik je otkriven polovinom juna 2002. godine u Spomen-parku mesta Tunjevo na obali reke Zete. Pored zahvalnosti i priznanja za moj rukotvor i poklon, meštani su me nagradili bocom vrhunske lozove rakije i nizom suvih, nadaleko čuvenih pješivačkih smokava.

Mirko Mrkić Ostroški,
likovni umetnik i izdavač