Zapostavljeni računari

Ko kupuje informatičku opremu (IT) u Srbiji?

Prvi put u nas takvo istraživanje sprovela je vodeća savetnička kuća „Mineko kompjuters” iz Beograda, s čijim nalazima „Politika” ekskluzivno upoznaje čitaoce. Posle četiri godine tržišnih analiza pod imenom SITO (Srpska informatička osmatračnica), od kojih je svaka sledeća bila podrobnija.

Glavni uslov bio je da preduzeće ima mrežu od najmanje deset kompjutera, objašnjava direktor Milovan Matijević, a obuhvaćena je cela Srbija, izuzev Kosova i Metohije (823). Namera je bila da se sazna koliko ima ličnih i računara opslužilaca u mreži (serveri), kakvo je stanje u skladištenju podatka, koje su nabavke predviđene i kako se informatički sistemi održavaju. Odgovorilo je 656 upitanih, a najčešći izgovor kod onih koji se nisu odazvali bio je da nemaju IT rukovodioca (80 odsto).

Do 25 odsto zaposlenih svakodnevno koristi računar na poslu (ukupno je nabrojano 34.000 mašina ili 37 odsto upitanih). U samo 88 preduzeća premašeno je 75 procenata korišćenja, u kojima su na raspolaganju 19.522 računara ili 21,3 odsto. Prednjače proizvođačka, među kojima najviše prerađivačkih, a u geografskom smislu grad Beograd (54,8) daleko je ispred Južnobačkog okruga (10,1).

Gotovo tri četvrtine imaju manje od pet servera, oko 13 odsto do deset, a 11 procenata je prijavilo više od deset. Na ukupan broj najviše utiče visina prihoda: preduzeća s godišnjim iznosom višim od 100.000.000 evra u 70 odsto slučajeva opremljena su s više od deset; nešto manje upliviše zbir uposlenih ljudi. I u ovom pogledu je Beograd iskoračio: 37 odsto do pet servera i, čak, 67 odsto više od deset.

Dve trećine preduzeća imalo je stalne dobavljače, naglaša Milovan Matijević, što umanjuje poslovne izglede informatičarima koji nastoje da pridobiju nove kupce. Pokazalo se da je pitanje od koga nabavljaju prilično škakljivo: tek sedam procenata ispitanika navelo je naziv. U većoj meri nemaju ih veoma velika preduzeća (više od 1.000 radnika), zatim ona s poslovnim prihodom višim od sto miliona evra. Isti zaključak važi za javne i komunalne delatnosti koje zakon obavezuje da idu na javna nadmetanja.

Potražnja za serverima je prilično ujednačena: u broju zaposlenih, prihodu, delatnosti i geografskom razmeštaju. Uočljivo odstupanje pokazuju velika jer su namerna da ih u ovoj godini nabave, zatim dolaze ona s prihodima koji premašuju sto miliona evra.

Ukoliko nastavi da se ubrzava oporavak srpske privrede, nezasićeno IT tržište nudi izvanrednu poslovnu priliku svim ponuđačima koji su se ovde već ukotvili, smatra Milovan Matijević. Rast će biti utemeljen na postojećim, a snažno će ga podupreti novi korisnici. Navedeni podaci su deo obimne tržišne analize („Preduzeća u Srbiji kao IT korisnici 2007–2008).

A koliko se u Srbiji koriste (i kupuju) programi (softver) za podršku poslovanju, skraćeno prozvani erp (Enterprise Resource Planning)?

U protekle četiri godine dotično tržište je udvostručeno, lane je iznosilo – 220.000.000 evra. Kolač je podeljen na tri komada: najveći čine plaćene dozvole za korišćenje (licence) – deset miliona, srednji otpada na uvođenje i prilagođavanje zahtevima korisnika – sedam miliona i najmanji su programi (aplikacije) osmišljeni za pojedine potrebe – pet miliona. Prostor za proširenje je veliki, a u neposrednoj je sprezi s privrednim rastom. Slabašna privreda, bez veće i postojane zarade, nije opravdavala krupnija ulaganja.

Srećna je okolnost što je domaće tržište nezasićeno: tek oko 800 preduzeća ima poslovni informacioni sistem, a procenjuje se da bi u kratkom roku tim putem trebalo da krene oko hiljadu. Ukoliko se uračunaju manja, osnovica se udesetostručuje, zaključuje IT analitičar Milovan Matijević, što je samo deset odsto svih koja su 2007. godine podnela finansijske izveštaje.

U međuvremenu su se nad svetom nadvili tamni oblaci zaostajanja i to će, svakako, usporiti ekonomski oporavak u nas koji će pratiti smanjenje inostranih ulaganja i povećanje poslovne neizvesnosti. Kako znati kada i koji erp nabaviti?

Nekada su ih kupovale samo najbogatije kompanije, plaćajući po nekoliko stotina hiljada evra i posvećujući uvođenju po nekoliko godina. Danas su dostupni (i neophodni) malim i srednjim preduzećima, ukoliko žele da opstanu u žestokom međunarodnom nadmetanju. Svoje poslovno iskustvo pred nekoliko stotina učesnika, sutra na naučno-stručnom savetovanju u hotelu „Hajat” u Beogradu, obznaniće vodeći stručnjaci iz četiri domaća preduzeća koja uvode programe za podršku poslovanju.