Запостављени рачунари

Ко купује информатичку опрему (ИТ) у Србији?

Први пут у нас такво истраживање спровела је водећа саветничка кућа „Минеко компјутерс” из Београда, с чијим налазима „Политика” ексклузивно упознаје читаоце. После четири године тржишних анализа под именом СИТО (Српска информатичка осматрачница), од којих је свака следећа била подробнија.

Главни услов био је да предузеће има мрежу од најмање десет компјутера, објашњава директор Милован Матијевић, а обухваћена је цела Србија, изузев Косова и Метохије (823). Намера је била да се сазна колико има личних и рачунара опслужилаца у мрежи (сервери), какво је стање у складиштењу податка, које су набавке предвиђене и како се информатички системи одржавају. Одговорило је 656 упитаних, а најчешћи изговор код оних који се нису одазвали био је да немају ИТ руководиоца (80 одсто).

До 25 одсто запослених свакодневно користи рачунар на послу (укупно је набројано 34.000 машина или 37 одсто упитаних). У само 88 предузећа премашено је 75 процената коришћења, у којима су на располагању 19.522 рачунара или 21,3 одсто. Предњаче произвођачка, међу којима највише прерађивачких, а у географском смислу град Београд (54,8) далеко је испред Јужнобачког округа (10,1).

Готово три четвртине имају мање од пет сервера, око 13 одсто до десет, а 11 процената је пријавило више од десет. На укупан број највише утиче висина прихода: предузећа с годишњим износом вишим од 100.000.000 евра у 70 одсто случајева опремљена су с више од десет; нешто мање упливише збир упослених људи. И у овом погледу је Београд искорачио: 37 одсто до пет сервера и, чак, 67 одсто више од десет.

Две трећине предузећа имало је сталне добављаче, наглаша Милован Матијевић, што умањује пословне изгледе информатичарима који настоје да придобију нове купце. Показало се да је питање од кога набављају прилично шкакљиво: тек седам процената испитаника навело је назив. У већој мери немају их веома велика предузећа (више од 1.000 радника), затим она с пословним приходом вишим од сто милиона евра. Исти закључак важи за јавне и комуналне делатности које закон обавезује да иду на јавна надметања.

Потражња за серверима је прилично уједначена: у броју запослених, приходу, делатности и географском размештају. Уочљиво одступање показују велика јер су намерна да их у овој години набаве, затим долазе она с приходима који премашују сто милиона евра.

Уколико настави да се убрзава опоравак српске привреде, незасићено ИТ тржиште нуди изванредну пословну прилику свим понуђачима који су се овде већ укотвили, сматра Милован Матијевић. Раст ће бити утемељен на постојећим, а снажно ће га подупрети нови корисници. Наведени подаци су део обимне тржишне анализе („Предузећа у Србији као ИТ корисници 2007–2008).

А колико се у Србији користе (и купују) програми (софтвер) за подршку пословању, скраћено прозвани ерп (Enterprise Resource Planning)?

У протекле четири године дотично тржиште је удвостручено, лане је износило – 220.000.000 евра. Колач је подељен на три комада: највећи чине плаћене дозволе за коришћење (лиценце) – десет милиона, средњи отпада на увођење и прилагођавање захтевима корисника – седам милиона и најмањи су програми (апликације) осмишљени за поједине потребе – пет милиона. Простор за проширење је велики, а у непосредној је спрези с привредним растом. Слабашна привреда, без веће и постојане зараде, није оправдавала крупнија улагања.

Срећна је околност што је домаће тржиште незасићено: тек око 800 предузећа има пословни информациони систем, а процењује се да би у кратком року тим путем требало да крене око хиљаду. Уколико се урачунају мања, основица се удесетостручује, закључује ИТ аналитичар Милован Матијевић, што је само десет одсто свих која су 2007. године поднела финансијске извештаје.

У међувремену су се над светом надвили тамни облаци заостајања и то ће, свакако, успорити економски опоравак у нас који ће пратити смањење иностраних улагања и повећање пословне неизвесности. Како знати када и који ерп набавити?

Некада су их куповале само најбогатије компаније, плаћајући по неколико стотина хиљада евра и посвећујући увођењу по неколико година. Данас су доступни (и неопходни) малим и средњим предузећима, уколико желе да опстану у жестоком међународном надметању. Своје пословно искуство пред неколико стотина учесника, сутра на научно-стручном саветовању у хотелу „Хајат” у Београду, обзнаниће водећи стручњаци из четири домаћа предузећа која уводе програме за подршку пословању.