Spremanje zimnice postaje luksuz

Izuzetno nepovoljni vremenski uslovi umanjili su prinose povrća, u zavisnosti od vrste rod je umanjen od pet do čak 70 odsto, ističu  stručnjaci. Navodnjavanje samo donekle može da ublaži negativne uticaje izazvane visokim temperaturama i manjkom padavina. Biljke da bi opstale više dišu a time gubi hranjive materije.

Smanjenje prinosa i loš kvalitet proizvoda odrazili su se i na lošiju ponudu i kvalitet povrća u trgovinskim lancima i na zelenim pijacama, prenosi RTS.

„Nedostatak kvalitetne robe za trgovce voćem i povrćem, imao je za posledicu veliko povećanje cena i uvoznih i domaćih poljoprivrednih proizvoda. Došlo je do značajnog rasta cena i u maloprodajama, a samim tim i do povećanja troškova kod pravljenja zimnice”, kaže Velibor Budinčić, direktore „Carske bašte”.

Zbog visokih cena potrošači će ove godine debelo da razmisle da li im se uopšte isplati da prave zimnicu.

„Cene su takve kakve su i samo mogu biti još veće. Dakle, ili će se za opredeljeni budžet građana napraviti manje ili će se zimnica praviti od jeftivnijeg povrća, lošijeg kvaliteta. Nažalost, ove godine nema ništa od jeftinog ajvara, pečene paprike i kiselog kupusa.

Takođe, kvalitet crvenog krompira je upitan u velikom procentu, pa se može očekivati raniji uvoz, što će značiti i dosta veću cenu”, dodaje Budimčić.

„Ogromne štete u ovoj godini su u proizvodnji krompira. U zavisnosti od regiona prinosi se kreću od 18 do 40 tona po hektaru, što je smanjenje od pet do 40 odsto. U povoljnim godinama prinosi su između 30 i 80 tona po hektaru. Problem je i što je veliko učešće krompira druge klase, a tamo gde navodnjavanje nije pravilno izvedeno imamo vrlo visok procenat trulog krompira“, kaže Žarko Ilin, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Paprike je proizvedeno između pet i sedam odsto manje nego inače, dok su prinosi paradajza na otvorenom manji od pet do 30 procenata. I u proizvodnji rane šargarepe, peršuna, pašternjaka i celera beleži se do 20 odsto manji rod.

„Vađenje korenastog povrća iz letnje setve se očekuje tek u drugoj polovini novembra i tokom decembra, pa ćemo te prinose tek videti. Činjenica je, s obzirom na to kolike površine zauzimaju ove kulture, da ćemo ih i uz eventualno smanjnje prinosa imati dovoljno za domaće tržište. Pitanje je šta će biti sa izvozom“, objašnjava naš sagovornik, prenosi RTS.

Vremenske prilike u prethodnom periodu umanjile su kvalitet kukuruza šećerca, a nisu pogodovale ni proizvodnji luka koji je jesenas sejan.

„Kod zimskih lukova je došlo do prorastanja cvetnih stabala, što je smanjilo i njihov prinos i kvalitet. Luk proizveden iz arpadžika i direktnom setvom je dobrog kvaliteta. U skladište je ušao sa završenom glavicom, izuzetne vlažnosti. Nije došlo do kretanja klice, tako da će se uspešno čuvati narednih meseci. Ukupno gledano očekujemo proizvodnju na nivou od oko milion tona, što pokriva domaću potrošnju“, navodi profesor.

Visoke temperature najbolje je podnela boranija, jer je toploljubiva kultura tako da su svi prerađivački kapaciteti popunjeni. Za razliku od voća i ratarskih useva, koji su ove godine poranili, berba kupusnjača će kasniti, jer su biljke počele da se razvijaju tek kada su se temperature spustile.

I dok su cene žitarica i uljarica na relativno niskom nivou, problemi u proizvodnji povećali su cenu povrća. „Cena njivske paprike je od 130 dinara pa na više, a cena plasteničke paprike će biti još viša i kretaće se i do 300 dinara za ekstra prvu klasu. Karfiol je između 200 i 250 dinara“, kaže Janoš Balint, poljoprivrednik.

„Sve ono što smo uložili ne verujem da ćemo moći da naplatimo. Niko ne treba da se iznenadi ako cena kupusa bude 150 dinara po kilogramu. Trebalo bi da bude i viša da bismo zaradili, a ovo je samo „peglanje“ proizvodnje. Sve što bude manje, biće naš gubitak“, tvrdi Miroljub Janković iz Udruženja „Futoški kupus“.