Parapolitički jubilej i senke

U toku je sećanje na dane od pre deset godina, u kojima je grupa omladinaca i omladinki organizovala raznolike proteste protiv režima Slobodana Miloševića. Zvali su se Otpor. Te godine su bile užasno teške. Strahoviti pritisci iz evroameričke zone, divljačko bombardovanje Srbije, loša vladavina režima. Situacija je bila takva da je nužno narastao talas protivnika vlasti pokojnog predsednika države.

U legalno delovanje opozicije umešala se i organizacija Otpor. Jedna televizijska stanica nedavno je emitovala film u inostranoj produkciji, a podsetila nas je na dane kada su gradovi Srbije bili oblepljeni crnim plakatama sa stisnutom pesnicom, njihovim vizuelnim simbolom. Šta smo videli u tom filmu? Nekadašnje prizore sa ulica, ali i one enterijere sa sastanaka obuke za obaranje legalne vlasti. Neka lica su danas narodni predstavnici, a neka savetnici u vladi. Karakterističan je nastup jednog lidera Otpora po dramaturgiji izgovaranja reči: „Ja sam izdajnik”. Čuli smo nekoliko puta ono što smo odavno znali: da su aktivnosti Otpora pomognute iz britanskih i američkih finansijskih izvora. A šlag na priči bile su reči naratora da je S. Milošević zapravo replika Augusta Pinočea!

Mediji su proteklih dana bili puni jubileja. Razgovori, izložbe, prijemi. Predsednik republike primio je grupu nekadašnjih „otporaša”, pohvalio njihovu ulogu u demokratizaciji društva i ukazao na mogućnost da neko od njih bude budući predsednik Srbije. Kao da se svi danas klanjaju ovoj nekadašnjoj parapolitičkoj organizaciji koja se posle svrgavanja režima SPS-a pripojila Demokratskoj stranci. Nije baš tako.

Delovanje Otpora može se hvaliti, ali ne može da izostane i njegovo kritičko tumačenje. Svako se mogao osetiti, pre deset godina, odgovornim za stanje u kome smo živeli. Mladi ljudi pogotovo. Nije, međutim, problem u pravu na protest, već je pod lupom političkog razumevanja burnih događaja u Srbiji pre deset godina pitanje kakva su sredstva korišćena u tom nastupanju protiv režima. U središtu tih sredstava nalazile su se britansko-američke instrukcije i njihov novac.

Korišćenje stranog novca u borbi protiv vlasti koju su građani Srbije birali tipičan je primer političke korupcije. Ako date novac ministru da biste dobili prednost na tenderu ili neki drugi posao, vi ste ga podmitili da biste ostvarili svoj cilj. Isti postupak imamo i u priči u kojoj se, doduše, ne ministrima, ali budućim poslanicima i vladarima daje novac da obaraju vlast koja je birana, a ne uzurpirana. Šta je to ako ne politička korupcija?

Bilo, ne povratilo se. Neke pouke moramo da izvučemo. Ali, istorija, kaže jedan filozof, uvek donosi nešto novo. U Srbiji ima tih novotarija za izvoz. Jedna od njih se upravo odnosi na tragove Otpora u našem vremenu, dakle deset godina posle. Oni protiv kojih je Otpor koristio sva sredstva, danas mirno i udobno sede jedan pored drugog i upravljaju zemljom. Dižu ruke za vladu u kojoj sede oni protiv kojih su koristili sva sredstva za delovanje protiv njihove tadašnje vlasti. Neočekivan i uzbudljivi obrt!

Šta da mislimo posle svega? Da padnemo u rezignaciju? Da budistički primimo sve to kao pomirenje? De se suprotstavimo takvom toku stvari?

Kako god da se opredelimo, sigurno je jedno: u Srbiji je slast vlasti osnovni razlog postojanja nekih političkih partija, ali i političkih aktivista. Nema tu moralne odgovornosti, osećanja krivice ili primera za budućnost. Udobnost vlasti, pogotovo kada se neko na nju navikne, jača je od svih drugih motiva. Prosto je dirljivo kada pripadnici stranaka koje su najduže na vlasti, pre i posle 2000. godine, govore danas o „izvanrednoj saradnji”.

Ali, šta je u duši? Da li ona cvili ili je utrnula pa ne oseća te strašne uvrede kao što je ona da je njihov izabrani predsednik zamenio Pinočea. Da li je duša mirna kada zna da je uz pomoć stranog novca oborena njihova legalna vlast?

Ko to zna? Ali ova nacija će još dugo lečiti svoje moralne, političke i društvene rane iz nedavne prošlosti. Zato, oprezno sa političkim i parapolitičkim jubilejima, jer njihove poruke nisu jednoznačne.

sociolog, naučni savetnik