Šta je sloboda, a šta demokratija

U Crnoj Gori, u toku turističke sezone, bili smo svedoci česte blokade puteva. To su ovih dana činili i bivši radnici „Košute”, koji su se setili da posle 25 godina traže svoja prava. Za vreme vlasti DPS-a nisu imali hrabrosti da to urade. Drugi primer su građani Bara, koji traže da koriste tunel „Sozina” bez naknade. Začudo, do sada se toga prava nisu setili.

Ovakvo ponašanje bivših radnika i građana znači samo jedno – da višak slobode znači manje demokratije. Njih ne interesuje što su turisti satima čekali u automobilima u kolonama na temperaturi često oko 40 stepeni, što direktno utiče na poslovanje turističke privrede u Crnoj Gori.

Ovo je jedan od mnogobrojnih primera destabilizacije nove vlasti u Crnoj Gori. Ovde je u pitanju javni interes, koji mora da obezbedi MUP Crne Gore shodno zakonu, a to znači i zabranu tih javnih okupljanja i zaštitu javnog interesa.

Sloboda nije parkiranje automobila na svakoj zelenoj površini, bacanje otpada kroz prozor automobila i s terasa stanova, uništavanje saobraćajnih znakova, izlivanje raznih hemikalija u reke, masovna divlja gradnja... Država ne sme da dozvoli da se navedene slobode građana dozvoljavaju na štetu drugih građana. Svako ima pravo da protestuje, ali ne na štetu drugih. To bi bilo demokratsko pravo i jednih i drugih.

Osnovni principi demokratije su vladavina većine, i pravo manjine da se izrazi, postojanje zaštićenih sloboda i prava čoveka, obezbeđenje društva od tiranije manjine. Za to se kaže da se ljudi ne boje zakona već sudije. („Treba da živiš za drugoga ako hoćeš da živiš za sebe.” – Albin Vilhar)

Sloboda nije sredstvo za postizanje višeg političkog cilja. Ona sama je najviši politički cilj. Ljudi treba da budu zahvalni što se njima upravlja, a posebno ako se to čini snažno, odlučno, za dobrobit svih.

Radoman Purić,
politikolog, Pljevlja