Svet bezbedniji uz žene

Podgorica – Žene u Crnoj Gori ne žele da budu samo stub porodice. One traže ravnopravnu zastupljenost u svim porama društveno-političkog života. Na to su stekle pravo, između ostalog, i činjenicom da su u Crnoj Gori većinski deo stanovništva, sa 50,7 odsto.

Dame hoće da budu integrisane i u bezbedonosne strukture i da se poveća njihova uloga u donošenju odluka u procesima koji se odnose na razrešavanje i sprečavanje konflikata čemu je, nedavno, u Podgorici bila posvećena i Međunarodna konferencija „Žene u sistemu bezbednosti – Rezolucija 1325 Saveta bezbednosti”. Na ovom skupu je zaključeno da „učešće žena u ratnim i postkonfliktnim uslovima doprinosi boljem sagledavanju pitanja mira, pa je neophodno obezbediti njihovo učešće u bezbednosnim strukturama”.

Ministar unutrašnjih poslova i javne uprave Jusuf Kalamperović rekao je da je „rodna ravnopravnost preduslov za trajnu sigurnost i realnu stabilnost”. On kaže da treba ispitati društvene stereotipe u sektoru bezbednosti, kojih posebno na Balkanu ima dosta. „Promocijom odredaba Rezolucije 1325 ostvaruje se veliki napredak u oblasti rodne senzitivizacije. One pozivaju na poštovanje međunarodnog prava koje se primenjuje u zaštiti žena i devojaka kao civila – pojasnio je Kalamperović.

„Crna Gora prepoznaje svoju obavezu da osigura da se javne vlasti, institucije, pojedinci, organizacije i preduzeća uzdržavaju od diskriminacije nad ženama, jer država mora eliminisati pravne osnove za diskriminaciju, revidirajući postojeće zakone i promovišući rodnu ravnopravnost”, saopštio je Kalamperović.

Mir i blagostanje u svetu, kako je ustvrdila šef misije OEBS-a u Crnoj Gori, Paraskeva Badesku, zahtevaju „maksimalno učešće žena na svim poljima, i to u jednakim uslovima kao muškarci”, uz ocenu da još postoji „jaz između formalne i stvarne ravnopravnosti žena”.

Još postoji mnogo slučajeva nasilja nad ženama a tiha diskriminacija žena na poslu manje ili više je kontinuirana. Nasilje, uključujući i silovanje u oružanim i etničkim sukobima, široko je rasprostranjeno.

Šef Kancelarije za rodnu ravnopravnost Nada Drobnjak navela je su žene u Crnoj Gori većinski deo stanovništva, sa 50,7 odsto. „Ipak, crnogorski parlament ima 81 poslanika, a samo devet žena”, zamerila je Drobnjak. „U crnogorskoj vladi samo je 6,25 odsto žena, dok su u Odboru za bezbednost i odbranu svih 13 članova muškarci. A od 21 opštine u Crnoj Gori, čak je 20 gradonačelnika. Samo je u Kotoru žena gradonačelnik”, njene su reči.

Pomoćnik ministra inostranih poslova Milorad Šćepanović kaže da su žene veoma malo zastupljene u mirovnim misijama, a prema najnovijim podacima svega 16 odsto žena u svetu trenutno se nalazi na ministarskim mestima.

Pomoćnik ministra odbrane Draško Jovanović saopštio je da se u tom ministarstvo trude da obezbede rodnu ravnopravnost ženama. „U MO radi 40 odsto žena, ali su samo dve na visokim pozicijama. Ipak, u poslednjih pola godine je zaposleno 15 mladih, od koji je samo jedan muškarac – istakao je Jovanović.

Slične ocene izneli su i predstavnici državnih institucija i nevladinog sektora iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Slovenije, Srbije i Hrvatske .