„Bombardovanje” Palate pravde

Informacija da je zbog dojave o postavljenoj bombi u Palati pravde u Beogradu ispražnjenja cela ta velika zgrada, da su odložena zakazana suđenja, izvršene policijske kontrole, te konstatovano da se radi o lažnoj uzbuniviše nije značajna vest. To je, u stvari, postalo skoro nekakva rutina, jer je samo tokom ove godine do toga došlo više od pedeset puta. Nedavno je u prvom stepenu jedna osoba i osuđena zato što je poslala takvu lažnu informaciju. Međutim, i tokom tog suđenja, a i nakon završetka, bilo je novih takvih dezinformacija. To se dešava i u drugim sudovima, mada je beogradska Palata pravde i u tom pogledu svakako „bez premca”.

Lako je zamisliti koliki su troškovi koji nastaju zbog ovakvih dojava, kao i šteta zbog odlaganja suđenja. Ova pojava svakako ne doprinosi ugledu našeg pravosuđa, iako je samo pravosuđe ovde isključivo žrtva. Davno je rečeno da „ići sudiji, znači ići pravdi”, ali šta kada se to tako uporno i često opstruiše i to na jedan tako banalan način. Kako bi se to moglo sprečiti ? Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan i moguće je ovaj problem posmatrati iz nekoliko uglova, a određena rešenja se moraju kombinovati.

Policija bi morala vrlo energično da se pozabavi otkrivanjem onih koji šalju takve lažne dojave, a u tom se pogledu mogu koristiti neki opšti taktički postulati, a i određene tehničke metode. Jasno je, pri tom, da najveći broj lažnih dojava predstavlja pokušaj zainteresovanih lica da opstruišu neke konkretne krivične postupke. I ovde važi opšte pravilo da u razjašnjavanju bilo kojeg krivičnog dela prvo treba poći od motiva. Potrebno je proveriti koja bi lica imala interes da se određena suđenja ne održe u zakazano vreme, bilo da se radi o parničnim suđenjima, kada se radi o stranci kojoj odgovara odugovlačenje, bilo o krivičnim, ako se, na primer, teži zastarelosti itd. Analitičkim metodama može se stvarati krug osumnjičenih, koji se potom sužava proverama. Postoje i veoma efikasna tehnička sredstva, koja mogu biti od koristi, posebno kada se lažna dojava šalje mobilnim telefonom, ali i u nekim drugim situacijama. Tehnika ipak nije svemoguća, pa se njena upotreba mora zasnivati na dobroj taktičkoj proceni i metodi traganja za onima koji su imali motiv da učine takvo krivično delo.

Kada se otkrije lice za koje postoji osnovana sumnja da je poslalo lažnu dojavu, ono mora biti brzo i energično krivično gonjeno, a ako se njegova krivica u postupku dokaže, kazna koja mu se izrekne mora biti primerena krivičnom delu koje je učinilo, a naročito težini štetnih posledica koje su nastale.

Konačno, treba razmisliti, ne samo o osavremenjivanju kontrole prilikom ulaženja u naše sudove, a pre svega, u „najugroženiju” beogradsku Palatu pravde, već i o uvođenju sistema permanentne antidiverzione kontrole. Naime, ako bi sam sud posedovao sopstvenu službu te vrste, bilo nezavisno od MUP-a, bilo, što je možda racionalnije, na temelju posebnog ugovora o saradnji sa MUP-om, onda bi se praktično skoro svaka informacija o postavljenoj bombi, mogla tretirati kao verovatno lažna, te bi se kontrola zgrade mogla obaviti na jednostavniji način i bez njenog potpunog pražnjenja, odnosno samo uz pražnjenje pojedinih delova zgrade. Slično kao na aerodromima, sudske hodnike i prostorije bi rutinski pregledali psi obučeni da njuhom prepoznaju eksploziv, a bila bi znatno pojačana kontrola na ulazu u sudsku zgradu. Takva kontrola nije jeftina, ali bi se brzo isplatila.

Kako je motiv „ključ” izvršenja većine krivičnih dela, te kako su srećom veoma retka krivična dela bez motiva, bilo bi korisno uvesti pravilo da se, uvek kada je moguće, zakazana suđenja ne odlažu zbog dojave o bombi. Dakle, bez obzira na to što je došlo do pražnjenja zgrade suda, te vršenja policijske kontrole, potrebno je tog dana, onda kada se za to stvore potrebni uslovi, sprovesti sva zakazana suđenja, čak i po isteku radnog vremena, osim kada to objektivno nikako nije moguće. Naravno, sudijama i ostalim akterima postupka treba u takvom slučaju dati dodatnu novčanu naknadu za prekovremeni angažman. Tada bi veliki broj potencijalnih učinilaca čiji je motiv za lažnu dojavu težnja da se suđenja za koja su zainteresovani ne održe bio efikasno demotivisan.

profesor Pravnog fakulteta u Beogradu