I političko Sarajevo ljuto na Šmita

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Sarajevo je trijumfovalo kada je minule godine Evropski sud za ljudska prava doneo presudu u slučaju „Kovačević protiv BiH”, kojom je doveden u pitanje koncept konstitutivnosti naroda u Bosni i Hercegovini tako što se odlukom iz Strazbura snažno favorizuje građanski princip i sugeriše čak i brisanje entitetskih izbornih jedinica.

Nepravosnažna presuda po žalbi Slavena Kovačevića, savetnika Željka Komšića, pokrenula je tada talas reakcija jer je sugerisala da bi izbori trebalo da prevazilaze entitetske granice, što je u suprotnosti s osnovnim postulatima Dejtonskog sporazuma. Naime, Kovačević se požalio Strazburu tvrdeći da je ugrožen time što kao žitelj Federacije BiH može da bira samo Bošnjaka ili Hrvata, a ne i nekog iz Republike Srpske. To što mu je sud udovoljio pravnici su razumeli kao ugrožavanje kolektivnih prava konstitutivnih naroda, na kojima je baziran Ustav BiH. Navodilo se da presuda „Kovačević” uvodi građanski princip daleko više nego što to zahteva ranija presuda „Sejdić i Finci”, kojom se nalaže da se i drugima, a ne samo konstitutivnim narodima, omogući pravo da budu birani.

Zvaničnici iz Zagreba su presudu komentarisali kao „ludačku” s obzirom na to da ona ozbiljno zadire i u prava hrvatskog naroda u Federaciji BiH, dok se iz Banjaluke navodilo da bi insistiranje na njenoj primeni moglo da ugrozi evrointegracije ako sudska odluka bude potvrđena, a potom iz Brisela ispostavljena kao uslov – što je očekivan scenario. Zato je podneta žalba na odluku Evropskog suda. Rasprava se očekuje u novembru.

Tim povodom (ne)imenovani visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit treba da poseti Strazbur. Zbog Šmitovih ranijih izjava u Savetu bezbednosti UN u kojima je, kako podsećaju mediji, akcenat stavljao na potrebu sprovođenja presude „Sejdić i Finci” u Sarajevu je nastala histerija. Bošnjačke vođe brinu da bi nemački diplomata mogao doprineti odbacivanju presude u predmetu „Kovačević”.

Šemsudin Mehmedović, lider stranke Napred BiH, smatra da je Šmitovo delovanje samostalno i bez podrške EU, te da je upereno protiv „ustavne i izborne reforme kako bi se osigurala jednakost i nediskriminacija svih građana”. On smatra da je odluka Šmita da zajedno s hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovićem i šefom HDZ-a Draganom Čovićem „ruši presudu” u slučaju „Kovačević” snažno skretanje s evropskog puta.

Stranka za BiH smatra da nije primereno da se Šmit upliće u taj sudski slučaj, dok potpredsednik Federacije BiH Refik Lendo izražava „snažno protivljenje lošoj Šmitovoj odluci, zbog štetnih posledica koje će ona imati na politički sistem BiH i koja implicira podršku ciljevima hrvatske nacionalne politike”.

Iz Komšićevog DF-a optužuju Šmita da se „sam pozvao” u Starzbur „preko jedne britanske advokatske firme”. Sarajevski mediji pišu da je Šmit sam tražio da se uključi, navodno kako bi „zaštitio interese HDZ-a”. Iz OHR-a su tim povodom saopštili da je Šmit pristao da Evropskom sudu pruži nezavisne informacije u svojstvu prijatelja suda. Iz Izetbegovićevog SDA misle da Šmit „izlazi van svog mandata”.

Do koje mere je Šmitov čin naljutio Sarajevo vidi se iz vulgarne reakcije samog apelanta Slavena Kovačevića, koji je, kako prenosi „Avaz”, nemačkog diplomatu nazvao „velikim ljubiteljem nacističkih pilota”. Sarajevski mediji saznaju da Šmit smatra da probleme u BiH treba rešavati korak po korak i da prioritet u tom smislu daje presudi „Sejdić i Finci”, jer bi gomilanje presuda onemogućilo dogovaranje unutar zemlje kojim bi se otklonila diskriminacija prema pojedincima.