Politički sistem budućnosti

Čitam ponovo knjigu Mirka Kovača „Uvod u drugi život” i tamo poglavlje „Spageti Pazolini”: „To su u stvari spageti ala karbonara koji ne moraju uvek uspeti. I mamini su ponekad bili sirotinjski, ali ih je otac uvek hvalio. Zbilja su ukusni i omiljeni kod radničke klase, spageti su uostalom i neorealistički zaštitni znak, jeo ih je i njegov Akatone; u Italiji se prave na preko dvesta osamdeset načina. ’I kako god ih napravite uspeli su, jer su san miliona gladnih i potlačenih. I ne zaboravite’, dodao je na rastanku, ’Islam je danas jedini u akciji kao oslobodilački pokret. A sve što je oslobodilačko ima budućnost.’”

To me je podsetilo da u mom komšiluku živi književnik Ivan Glišić, koji je poznat po pesničkim evergrin tekstovima „Ulica jorgovana” i „Žubor voda žuborila” i još puno tekstova. Ali, objavio je i dve knjige o P. P. Pazoliniju: „Moje druženje s Pazolinijem” (gde je kao moto stavio pesmu „Smrt koja hoda” moje malenkosti) i „Pazolini – varijacije na jedan život i jednu smrt”. Inače, Glišić je svojevremeno predavao srpsko-hrvatski jezik i engleski, ali za potrebe stvaranja knjiga o velikom piscu i sineasti morao je samoinicijativno da savlada i italijanski, pogotovo furlanski, i prouči sve o Pazoliniju. Imao je veliku pomoć i podršku, a i zahvalio se: Biblioteca Civica; Casa Materna; Archivo – Centro studi P. P. Pasolini, Casarsa. Glišić u predgovoru piše: „Na kraju, verujem da će se naći neko ko će proučiti Pazolinijev uticaj na literate s kojima se družio, i polemisao, a oni su postali nobelovci (Euđenio Montale, Umberto Eko i Dario Fo)... Organizacioni odbor beogradske manifestacije FEST 2015. pozvao me je da gostujem na tribini o Pazoliniju, u Domu omladine, pred premijeru filma ’Pazolini’, Ejbela Ferare. Voditelj je bio Ivan Velisavljević.”

Zanimljivo da će uskoro na RTS-u biti serija o našem nobelovcu Ivi Andriću, a scenarista je spomenuti Velisavljević, mlada snaga rodom iz Vladimiraca, blizu Šapca. Ivan Glišić objavio je i knjigu o Mikelanđelu, pod nazivom „Mikelanđelo – avanture tela i duha”, a veliku podršku je dobio od Italijanskog kulturnog centra u Beogradu.

Na kraju, naš i svetski poznat filmski režiser Živojin Pavlović, rođen u Šapcu, u svojoj testamentarnoj knjizi razgovora s Dušankom Milanović Zeković „Ludilo u ogledalu” (Srpska književna zadruga 1992) kaže: „Koji je za vas politički sistem budućnosti? – Islamski prosvećeni apsolutizam. Mislite li da cela Zemljina kugla navuče čalmu? – Ne, nije se nikada desilo da samo jedna religija zavlada čitavim čovečanstvom, a da ostale izumru. Ali je uvek jedna religija najvitalnijoj civilizaciji davala duhovni kolorit. Znači, mislite da je bitno islamsko diktiranje budućih civilizacijskih tokova? – Da, mislim da je to moguća formula budućnosti... Dobro, od čega se sad brani Rusija?... – Tamo se događaju katastrofalni potresi. Ali oni se ne događaju samo u Rusiji, već u celoj Evropi, a uskoro, možda i u čitavom svetu... A guraju je u takozvano slobodno tržište, gde treba da se individualizuješ i da postaneš od šizofrenika paranoik, što je apsolutno nemoguće. Što je apsurd prvoga reda. To je nemoguće i u Srbiji. I uopšte nije slučajno ovo što se dešava u Jugoslaviji”

Podsećam na Pazolinija! Teme za razmišljanje i diskusije pametnijih od mene. A poznato je da se sve reke ulivaju u Senu, kao što i u Šapcu žive posvećeni intelektualni radnici, i nadam se da će se uliti u Beograd, pa i šire. Nadam se od srca.

Jovan Rukavina,
Šabac