Posle operacije – na ručak

Nedavno su obeleženi „Dani srca“, koji su nas podsetili da je naše srce pod velikim rizikom, prvenstveno zbog loših životnih navika, i da ga treba brižljivo čuvati. Ali kako? Drugih načina nema od onih već poznatih, kao što su redovna kontrola i lečenje povišenog krvnog pritiska, laboratorijska provera masnoća i šećera u krvi, umereno uzimanje masnih i slatkih namirnica, odgovarajuća fizička aktivnost, smanjenje telesne težine i obima struka i prestanak pušenja. Kada bismo tako postupali, naše srce bi bilo zdravo i do duboke starosti, izuzev u slučajevima kada je genima predodređena njegova bolest. Naša pokretljivost i ukupan kvalitet života, takođe.

Šta mi činimo? Nesvesni opasnosti po zdravlje, postupamo sasvim suprotno: ne odlazimo na godišnji lekarski pregled, ne lečimo krvni pritisak, neumereno se hranimo, malo se krećemo i pušimo. Mimo očekivanja, ovaj stil života izaziva stvaranje masnih naslaga na srčanim arterijama, vremenom nastaje i njihovo suženje, a srce posustaje jer ne dobija dovoljno kiseonika i hranljivih materija. Prvi simptomi njegovog popuštanja su pojačano zamaranje, otežan hod i otok nogu. U slučaju da se vremenom stanje pogorša, moguće je i potpuno zatvaranje srčanih arterija i nenajavljeni infarkt.

Neslavni rekord

Velika je rasprostranjenost bolesti srca i krvotoka u našoj zemlji, saznajemo od prof. dr Miljka Ristića iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra Srbije, zbog koje zauzimamo neslavno treće mesto u svetu. Naš sagovornik naglašava da je srčana slabost bila rezervisana za šestu i sedmu deceniju života, a sada je sve više onih koji već u četrdesetim i pedesetim godinama imaju znake popuštanja srca. Smrtnost od bolesti srca i krvotoka je takođe izuzetno visoka, moglo bi se bez preterivanja reći i previsoka. Prošle godine iznosila je 56 odsto, a od svih ostalih bolesti kojih ima više od hiljadu – 44 odsto!

Kako se može pomoći bolesnicima sa suženim krvnim sudovima na srcu? Prema rečima našeg sagovornika, kardiovaskularna medicina je u lečenju suženih i zatvorenih arterija veoma napredovala i može se pomoći i bolesnicima sa jako oslabljenom srčanom cirkulacijom. Za njeno uspostavljanje u delimično ili potpuno zatvorenoj arteriji srčanog mišića (bajpas) primenjuju se dve hirurške metode. – Prva je klasična, „američka“, koja zahteva da se tokom operacije zaustavi rad srca, bolesnik priključi na aparate za disanje i veštačko srce, a druga, „belgijska“, koja se izvodi na kucajućem srcu, bez zaustavljanja njegovog rada. To je metoda profesora dr Seržana koja se izvodi u Centru za lečenje srčanih bolesti u belgijskom gradu Levenu i njome je uspešno izvedeno više od 2000 operacija. Intervencija traje od dva do tri sata, a tokom nje umiruje se samo onaj deo srca na kojem se izvodi premošćavanje. Za bolesnike je manje rizična, ali za hirurge koji je izvode znatno napornija od klasične operacije.

Metoda prof. dr Seržana preduzima se kod angine pektoris i infarkta, odnosno kada je potrebno premostiti jako sužene ili zatvorene arterije, objašnjava naš sagovornik. Da li će se izvesti, zavisi od toga koliko je obolela arterija pristupačna. Njena primena je naročito korisna za lečenje oslabljenog srca, budući da je na takvom srcu posle klasično izvedene operacije znatno teže vratiti funkcije. Ova metoda obično se koristi kada je potrebno premostiti jedno, najviše četiri suženja, dok se klasičnom operacijom može uraditi i više.

Obe metode imaju svoju primenu, naglašava prof. dr Ristić, i rutinski se koriste već tri godine i u regionalnoj anesteziji. Prednosti ove anestezije su nesumnjive, jer je bolesnik budan za vreme operacije, nije povezan sa aparatima za disanje i izložen riziku od plućnih komplikacija, odmah je pokretan, može da uzima hranu, ne trpi bolove i brže se oporavlja.

Priznanje našim hirurzima

(/slika2)– Do sada smo izveli 400 operacija na kucajućem srcu u regionalnoj epiduralnoj anesteziji, a rezultati su pokazali da su operativna smrtnost i broj neuroloških komplikacija (moždani udar) znatno smanjeni. Osim bajpasa, na kucajućem srcu se radi i zatezanje oslabljenog srčanog zaliska, i to po našoj, domaćoj, metodi. Ideja i koncept ove operacije pripadaju prof. dr Urošu Babiću, a njegovu realizaciju sproveli su stručnjaci našeg instituta. Za sada smo imali šest takvih intervencija i svi bolesnici se i posle godinu dana od operacije osećaju dobro. Rezultati su ohrabrujući i objavljeni su u najprestižnijem evropskom kardiološkom časopisu „The Journal of Thoracic and Cardiovascular Surgery“.

Koje su indikacije za hirurško lečenje? Suženje koronarnih arterija može biti 10, 20, 50 odsto, ali kada pređe 70 odsto, protok krvi je znatno smanjen i nedovoljan za ishranu srčanog mišića. Takvo suženje se mora premostiti da bi se prevenirao infarkt ili da bi se sprečio novi. Ako se to ne učini, i ipak dođe do udara, deo srčanog mišića koji je zahvaćen infarktom može se spasti ako se za četiri sata preduzme kateterizacija, dilatacija, ili operacija. U jednoj srčanoj arteriji može biti više suženja i u svako od njih se može ubaciti cevčica (stent) i proširiti. Operacija „bajpas“ koristi se kada treba proširiti više krvnih sudova.

Profesor Ristić ističe da se svaka operacija na srcu preduzima kada nijedno od prethodnih lečenja medikamentima nije pomoglo. Rezultati posle operacije su izvanredni, kod mnogih dolazi do povlačenja svih simptoma.

Naš sagovornik se naročito zalaže za preventivu srčanih bolesti. Osim pomenutih mera, savetuje da se bar dva puta godišnje obavi kontrola holesterola u krvi. Ukoliko je viši od 5 mmol/l treba ga bez odlaganja sniziti korekcijom ishrane, budući da se sav višak holesterola lepi za krvne sudove. Lekove za uklanjanje holesterola (statini) iz cirkulacije ne bi trebalo da uzimaju samo srčani bolesnici, već i zdravi ljudi posle obilnih i masnih obroka. Srčanim bolesnicima naš sagovornik preporučuje da se u zimskom periodu toplo odevaju bez „V“ izraza na odeći. Naročito bi žene trebalo da utopljavaju i zakopčavaju odeću do vrata jer su njihove arterije osetljivije.

-------------------------------------------------------------------------

Anginozni bol ili infarkt?

Kadasukoronarnearterijesuženeilizatvorene, srčana cirkulacija je oslabljena a to stanje se prepoznaje po većem zamaranju i bolu ispod grudne kosti ili u leđima (angina pektoris). Bol se iz grudi širi u vrat i vilicu, prenosi u levu ruku i pojačava prelaskom iz toplog u hladno. Ponekad je bol blag naročito kodstarijihosobaidijabetičara. Ukoliko traje više od 20 minuta, neće prestati mirovanjemiliuzimanjemnitroglicerina, već ukazuje na infarkt i odmah treba pozvati lekara.Inače, svaki dugotrajniji bolu grudima, leđimaili trbuhu je znak za uzbunu.