После операције – на ручак

Недавно су обележени „Дани срца“, који су нас подсетили да је наше срце под великим ризиком, првенствено због лоших животних навика, и да га треба брижљиво чувати. Али како? Других начина нема од оних већ познатих, као што су редовна контрола и лечење повишеног крвног притиска, лабораторијска провера масноћа и шећера у крви, умерено узимање масних и слатких намирница, одговарајућа физичка активност, смањење телесне тежине и обима струка и престанак пушења. Када бисмо тако поступали, наше срце би било здраво и до дубоке старости, изузев у случајевима када је генима предодређена његова болест. Наша покретљивост и укупан квалитет живота, такође.

Шта ми чинимо? Несвесни опасности по здравље, поступамо сасвим супротно: не одлазимо на годишњи лекарски преглед, не лечимо крвни притисак, неумерено се хранимо, мало се крећемо и пушимо. Мимо очекивања, овај стил живота изазива стварање масних наслага на срчаним артеријама, временом настаје и њихово сужење, а срце посустаје јер не добија довољно кисеоника и хранљивих материја. Први симптоми његовог попуштања су појачано замарање, отежан ход и оток ногу. У случају да се временом стање погорша, могуће је и потпуно затварање срчаних артерија и ненајављени инфаркт.

Неславни рекорд

Велика је распрострањеност болести срца и крвотока у нашој земљи, сазнајемо од проф. др Миљка Ристића из Института за кардиоваскуларне болести Клиничког центра Србије, због које заузимамо неславно треће место у свету. Наш саговорник наглашава да је срчана слабост била резервисана за шесту и седму деценију живота, а сада је све више оних који већ у четрдесетим и педесетим годинама имају знаке попуштања срца. Смртност од болести срца и крвотока је такође изузетно висока, могло би се без претеривања рећи и превисока. Прошле године износила је 56 одсто, а од свих осталих болести којих има више од хиљаду – 44 одсто!

Како се може помоћи болесницима са суженим крвним судовима на срцу? Према речима нашег саговорника, кардиоваскуларна медицина је у лечењу сужених и затворених артерија веома напредовала и може се помоћи и болесницима са јако ослабљеном срчаном циркулацијом. За њено успостављање у делимично или потпуно затвореној артерији срчаног мишића (бајпас) примењују се две хируршке методе. – Прва је класична, „америчка“, која захтева да се током операције заустави рад срца, болесник прикључи на апарате за дисање и вештачко срце, а друга, „белгијска“, која се изводи на куцајућем срцу, без заустављања његовог рада. То је метода професора др Сержана која се изводи у Центру за лечење срчаних болести у белгијском граду Левену и њоме је успешно изведено више од 2000 операција. Интервенција траје од два до три сата, а током ње умирује се само онај део срца на којем се изводи премошћавање. За болеснике је мање ризична, али за хирурге који је изводе знатно напорнија од класичне операције.

Метода проф. др Сержана предузима се код ангине пекторис и инфаркта, односно када је потребно премостити јако сужене или затворене артерије, објашњава наш саговорник. Да ли ће се извести, зависи од тога колико је оболела артерија приступачна. Њена примена је нарочито корисна за лечење ослабљеног срца, будући да је на таквом срцу после класично изведене операције знатно теже вратити функције. Ова метода обично се користи када је потребно премостити једно, највише четири сужења, док се класичном операцијом може урадити и више.

Обе методе имају своју примену, наглашава проф. др Ристић, и рутински се користе већ три године и у регионалној анестезији. Предности ове анестезије су несумњиве, јер је болесник будан за време операције, није повезан са апаратима за дисање и изложен ризику од плућних компликација, одмах је покретан, може да узима храну, не трпи болове и брже се опоравља.

Признање нашим хирурзима

(/slika2)– До сада смо извели 400 операција на куцајућем срцу у регионалној епидуралној анестезији, а резултати су показали да су оперативна смртност и број неуролошких компликација (мождани удар) знатно смањени. Осим бајпаса, на куцајућем срцу се ради и затезање ослабљеног срчаног залиска, и то по нашој, домаћој, методи. Идеја и концепт ове операције припадају проф. др Урошу Бабићу, а његову реализацију спровели су стручњаци нашег института. За сада смо имали шест таквих интервенција и сви болесници се и после годину дана од операције осећају добро. Резултати су охрабрујући и објављени су у најпрестижнијем европском кардиолошком часопису „The Journal of Thoracic and Cardiovascular Surgery“.

Које су индикације за хируршко лечење? Сужење коронарних артерија може бити 10, 20, 50 одсто, али када пређе 70 одсто, проток крви је знатно смањен и недовољан за исхрану срчаног мишића. Такво сужење се мора премостити да би се превенирао инфаркт или да би се спречио нови. Ако се то не учини, и ипак дође до удара, део срчаног мишића који је захваћен инфарктом може се спасти ако се за четири сата предузме катетеризација, дилатација, или операција. У једној срчаној артерији може бити више сужења и у свако од њих се може убацити цевчица (стент) и проширити. Операција „бајпас“ користи се када треба проширити више крвних судова.

Професор Ристић истиче да се свака операција на срцу предузима када ниједно од претходних лечења медикаментима није помогло. Резултати после операције су изванредни, код многих долази до повлачења свих симптома.

Наш саговорник се нарочито залаже за превентиву срчаних болести. Осим поменутих мера, саветује да се бар два пута годишње обави контрола холестерола у крви. Уколико је виши од 5 mmol/l треба га без одлагања снизити корекцијом исхране, будући да се сав вишак холестерола лепи за крвне судове. Лекове за уклањање холестерола (статини) из циркулације не би требало да узимају само срчани болесници, већ и здрави људи после обилних и масних оброка. Срчаним болесницима наш саговорник препоручује да се у зимском периоду топло одевају без „V“ израза на одећи. Нарочито би жене требало да утопљавају и закопчавају одећу до врата јер су њихове артерије осетљивије.

-------------------------------------------------------------------------

Ангинозни бол или инфаркт?

Кадасукоронарнеартеријесуженеилизатворене, срчана циркулација је ослабљена а то стање се препознаје по већем замарању и болу испод грудне кости или у леђима (ангина пекторис). Бол се из груди шири у врат и вилицу, преноси у леву руку и појачава преласком из топлог у хладно. Понекад је бол благ нарочито кодстаријихособаидијабетичара. Уколико траје више од 20 минута, неће престати мировањемилиузимањемнитроглицерина, већ указује на инфаркт и одмах треба позвати лекара.Иначе, сваки дуготрајнији болу грудима, леђимаили трбуху је знак за узбуну.