Ljudi ne primećuju kako im zdravlje propada

Tajna dugovečnosti je mnogo jednostavna. Jedan stručni rad koji je nedavno izašao pokazao je da je dugovečnost najviše određena stanjem zdravlja u 40. i 50. godini. To znači da ako si sa 50 godina zdrav i nemaš neke ozbiljne bolesti, imaćeš duži životni vek. Očekivana dužina života je skoro sedam godina duža kod tih ljudi nego kod onih koji imaju neki problem. Dijabetes, kardiovaskularne bolesti, hronične bolesti su zapaljenske. Jedno zapaljenje pogoršava drugo. Mi u pulmologiji, na primer, znamo da onaj ko ima hroničnu opstruktivnu bolest pluća – češće ima infarkte. Zato što se u stvari zapaljenje u plućima prelije na srce. Za dugovečnost je nekoliko stvari bitno. Prvi faktor je unošenje kompleksnih ugljenih hidrata, to je raznovrsno povrće u stvari. Naravno, to ne znači da treba jesti pržene krompiriće. I malo genetike utiče na dugovečnost, oko 20 odsto je zapravo genetika, a potrebno je i puno kretanja, fizičke aktivnosti. Ovo je stav profesora dr Branimira Nestorovića, pulmologa, koji je izneo u „Politikinom” podkastu „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar”. On je pojasnio da dok je studirao nije znao čemu služi hormon osteokalcin.

Sada se zna da sprečava demenciju, ali da se luči u kostima.

– Kada se krećeš, u suštini sprečavaš demenciju. Uz to bitno je da se izbegavaju štetne navike, posebno pušenje cigareta. Ekscesivni alkoholizam je isto štetan, ali su male količine alkohola korisne za organizam. I ono što je najteže otkloniti je odsustvo stresa. Danas svako ko živi u gradu zna da je jako teško izbeći stres. Imaš više vrsta stresa, a najvažniji je stres na radnom mestu. Ljudi rade po dva posla, od jutra do sutra, sve je vrlo nesigurno, otplaćuju kredite, a posebno su pod stresom oni koji imaju stambeni kredit i to traje 30 godina. Nemaju mira jer nema spavanja dok se ne skupi novac za sledeću ratu. A suštinski naš život je uglavnom obrnut od svega toga. Umesto tih kompleksnih ugljenih hidrata, ljudi jedu puno prostih šećera. Najgora je fruktoza iz sirupa kukuruza, a najviše je ima u gaziranim napicima. Zanimljivo je da se dodaje u malim količinama čak i u jogurte. I naša jetra jednog momenta ne može više da preradi tu fruktozu, i onda nastane masna jetra. Ljudi ne razumeju da masna jetra nastaje zbog uzimanja šećera, a ne masti. Masti nemaju nikakve veze s masnom jetrom – pojasnio je dr Nestorović.

On smatra da je važno da imamo balansiranu ishranu i da onih vitamina i minerala kojih nema dovoljno u hrani treba uzeti kroz suplementaciju. – Od onoga što nama fali, jod je na prvom mestu koji treba dodatno uzimati. Postoji takozvana skrivena epidemija joda. Jer mi nemamo dovoljno joda u ishrani. Recimo, naš oraščić je najbogatiji jodom kao začin. Joda ima samo u orahovači, odnosno u kori oraha. Ja pijem spirulinu, algu koja ima 6.000 mikrograma joda na gram. To je ogromna količina. Organizam uzme koliko mu treba. Nama treba oko 100 do 200 mikrograma joda. U prosečnoj hrani Srba ima oko 15 do 16, jako malo joda. Takođe, u zimskim mesecima treba uzimati cink. Trebalo bi da ga ima u iznutricama, ali ga nema u žitaricama, pošto je zemlja ispošćena. Selen je važan ako se uzima jod. Jer postoje parovi vitamina i minerala koje treba uzimati kao što su cink i bakar, selen i jod. Ako uzimaš puno joda, a ne uzimaš selen, onda to ništa, praktično ne znači. S tim što je selen dosta lako nadoknaditi. Jedan brazilski orah nedeljno je dovoljan – kaže dr Nestorović.

Gost našeg podkasta ističe da stariji od 60 godina treba da piju mnogo vode. Funkcija bubrega je najvažnija za dugovečnost. Posle 65. godine stariji ljudi često gube osećaj žeđi. Oni ne znaju kada su žedni. I zato, dodaje on, svake godine u zapadnoj Evropi, kad su velike vrućine, umre određeni broj ljudi od dehidracije. Kada primete da su dehidrirani, već je kasno. Ujedno gube osećaj mirisa i ukusa.

Njegov stav je da ne može da se leči nijedna bolest bez detoksikacije.

– Ne možeš da počneš da lečiš nešto dok ne otkloniš uzrok, a uzrok su teški metali i treba probati da se izvuku ti teški metali. Dobar je organski sok od cvekle, korijander je odličan, postoje i tablete korijandera, alga hlorela je takođe izvanredna. Samo ne treba ni u čemu preterati, a ljudi su tome skloni. Ako uzmeš previše toga, ti izvučeš previše svih teških metala u cirkulaciju, pa napraviš obrnuti efekat. Kad se kupuje mineralna voda, treba pogledati da li je bogata silicijumom – tvrdi dr Nestorović.

Pitanje je i kako ojačati imunitet pred zimu i sezonu respiratornih infekcija?

– Za imunitet su najgluplje stvari najbolje. Prvo, to je izlazak na sunce. Mislim da treba izaći najmanje sat vremena dnevno na sunce, jer zna se da to daje dovoljno vitamina De. Druga stvar je da treba imati što više šetnje, primerene uzrastu. Moji vršnjaci što su krenuli da trče, to ne bi trebalo da rade. To nije primereno tom uzrastu. Neki naglo krenu na fudbal, a pre toga nisu uopšte išli. Pukne im Ahilova tetiva, dobiju infarkt… To je kao kad bi kupio polovna kola, stara 20 godina i krenuo da voziš na auto-putu 200 na sat. Mislim, auto će jedno vreme da ide, a onda će da se raspadne. Stariji od 55 godina treba da idu u brzu šetnju, da voze bicikl. To je sasvim dovoljno. Ali tu su i oni koji zbog određenih bolesti ne mogu da se kreću, koji su slabo pokretni. Postoje dve čudne alternative, ali jako efikasne. Jedna je vibratorna stolica. A postoji i jastuče. Pokazalo se da je sat vremena u stolici za vibraciju isto kao sat vremena šetnje. Izgleda da mozak prihvata sve to, kako bih rekao, čak i te nevoljne pokrete, kao da se šetaš. Drugi način je sauna. Bilo je nepokretnih pacijenata koje su istraživači stavljali pola sata, recimo, u toplu vodu i pokazali izvanredne rezultate – smatra gost našeg podkasta.

Za srećan život dr Nestorović ima samo jedan jedini recept – da ne treba imati prevelika očekivanja od života. Jer ako neko ima prevelika očekivanja – celog života će biti nesrećan.

– Treba igrati sa onim kartama koje ti je život dao. Ljudi pate zato što žele da poseduju stvari koje ne mogu da imaju, žele da budu slavni, a ne mogu da budu slavni. Život je u stvari neprekidna borba. I u toj borbi moraš stalno da ideš napred. Za srećan život ne treba mnogo. Potrebno je zdravlje, jer ako neko nema zdravlje, onda nema ništa. I potrebne su osobe koje će biti oko tebe, a sa kojima ti je lepo. Bio sam na divnim mestima na svetu. Kad si sa pogrešnom osobom, i najlepše mesto na svetu je budalaština. Kad si sa nekim koga voliš, možeš da sediš i na klupi u parku i da ti bude divno, da se držite za ruke. Zvuči kao demagogija, ali nije. To shvatiš tek kad malo omatoriš. I kad se prvi put razboliš, shvatiš da je mnogo važno ko sedi pored tebe, ko te pita kako ti je, uzme te za ruku, promeni ti obloge… Tada shvatiš šta je život. Suština života je da se prilagodiš onome što imaš. Bitno je i družiti se sa pozitivnim ljudima – savetuje dr Nestorović.

Naš sagovornik je u podkastu govorio i zbog čega je izjavio da su svi ljudi sa plavim i zelenim očima vanzemaljci, zašto smatra da je otporan na bolesti jer je njegov deda „prešao” Albaniju, zbog čega je izjavio u jeku pandemije da je korona smešan virus, da li je imao saslušanje pred etičkim komitetom za oduzimanje licence za rad, ali i zašto smatra da od karcinoma i kardiovaskularnih oboljenja uglavnom obolevaju siromašni ljudi. Profesor Nestorović je rekao da su veoma važni prirodni lekovi – beli luk i kupus, da sok od kupusa pomaže ljudima koji imaju čir na želucu... Osim toga, njegov stav je da prava žena mora da bude „pomalo luda i da gricka džigericu”, jer tada sa njom nikada nije dosadno, a da je bitno da muškarac uvek može da je zasmeje…

Kada se učlaniš – postaješ vojnik stranke

Profesor Nestorović kaže da je znao da će pretrpeti štetu kad se uključi u politiku.

– Neki broj ljudi te odmah ne voli, drugi te podržavaju… Ali mislim da neka nacionalna, patriotska opcija u Srbiji ima najmanje predstavnika. Vladajuće partije su po svojoj neminovnosti uvek partije ljudi koji se učlanjuju radi karijere. Meni je to jasno. Zapamtio sam i Savez komunista i SPS i Demokratsku stranku i radikale i sve ostale...

Uvek je vladajuća stranka jaka, svi se učlane u tu stranku, a onda kad se učlaniš – postaješ vojnik stranke. I pričaš ono što kaže rukovodstvo stranke. Mislim da je Srbiji potrebna i neka grupa ljudi koja priča ono što misli, bez obzira na posledice, a koja nema pretenzije. Ja nisam profesionalni političar, ali se bavim politikom, i svi oko mene su ljudi koji imaju svoje osnovno zanimanje i bave se politikom. Mislim da bi tako trebalo da izgleda politika. Za profesionalne političare je mnogo važno da budu na vlasti – ističe dr Nestorović.

On kaže da je većina lekara, nažalost, konformisti i da neće dolaziti u konflikt sa sistemom.

– To mogu samo ovi matori kao što sam ja – dodao je naš sagovornik.

Epidemija alergijskih bolesti

Naš sagovornik kaže da vlada prava epidemija alergijskih bolesti. Kada je on počeo da radi, imao je u ambulanti dnevno pet, šest malih pacijenata. A pred odlazak u penziju bilo ih je oko 70.

– Za taj objektivni porast puno toga se okrivljuje. Mislim da su uzrok teški metali. Jer to je sličan mehanizam kao kod autoimunih bolesti. Alergija jeste minimalna imunodeficijencija. Pogođen je samo jedan krak imuniteta, pa postaneš preosetljiv na nešto. Uticaj imaju i pesticidi, recimo glifosat, a drugi faktor je plastična masa – dodaje dr Nestorović.

Ne znamo da pratimo signale organizma

Ukoliko se neko razboli od virusne infekcije, ključno je da bolest odleži kod kuće i da miruje, uzima dovoljno tečnosti, da spava.

– Ne znamo da pratimo signale organizma. Ljudi ne prepoznaju kad su bolesni. Mada, moram da priznam, da se i meni to dešava. Ja imam problem sa vidom. Uopšte nisam primetio koliko sam „oćoravio” dok nisam otišao na pregled zbog dozvole za oružje. Lekarka mi je rekla: „Profesore, vi ste ćoravi kao sova”. Morao sam da promenim naočare. To je tako kod svih bolesti pa i kod starenja. Ti stariš, ali to nije sada, danas za sutra. To je postepen proces. Niko nikad sebe ne upoređuje s onim od pre godinu dana, nego sa onim od juče, prekjuče.

A starenje se postepeno dešava. I ljudi ne primećuju kako im zdravlje propada. Kad se stvarno ozbiljno razboliš, onda kukulele, ali je kasno. Svi se plaše raka. Ne smeš da dozvoliš da ta prva ćelija raka nastane. Kad nastane prva maligna ćelija, već je muka. Jer rak je prosto jedan parazit koji se razvija u našem telu. Neverovatno prilagodljiv.

On koristi naše telo protiv nas. Jednostavno rečeno, on privuče naše imune ćelije i onda ga one štite od našeg imunog sistema. Kad nastaju metastaze, naše ćelije mu prave mesto gde će otići metastaza. Potpuno neverovatna bolest. Zato je bitno da izbegavamo faktore rizika, da ne konzumiramo šećer. Trebalo bi koristiti kukuruz i heljdu u ishrani, a ne belo brašno – navodi dr Nestorović.

POGLEDAJTE CELU EPIZODU