Nušićev uticaj vidljiv je i danas

Ljudi obično gledaju sebe samo jednim okom, te vide samo polovinu, samo svoje dobre strane, a nemaju hrabrosti da otvore i drugo oko, da vide i svoje slabe... Svaka je žena glumica, što se to manje opaža, to je veća glumica...

Autor pomenutih citata je Branislav Nušić (1864–1938, ime po rođenju Alkibijad Nuša) komediograf, književnik, autor romana, priča, drama i eseja, novinar i diplomata, začetnik retorike u Srbiji. Nušić je u svojim britkim perom ovekovečio svakodnevicu srpskog društva na razmeđi 19. i 20. veka, a njegov uticaj vidljiv je i danas.

Povodom 160 godina od rođenja Branislava Nušića i veka od objavljivanja njegove „Autobiografije”, u foajeu treće galerije Narodnog pozorišta u Beogradu, postavljena je izložba „Branislav Nušić: slučaj jedne sobe” koja će trajati do  31. oktobra. Reč je o postavci iz Legata Branislava Nušića koja se od 1958. godine, kao poklon njegove kćerke Gite Predić Nušić, čuva u Muzeju grada Beograda i sadrži 490 eksponata koji su bili zatečeni u Nušićevoj radnoj sobi prilikom primopredaje. Postavku u slavu velikog srpskog komediografa udruženo izlažu Narodno pozorište u Beogradu i Muzej grada Beograda.

Legat, u kojem se nalaze predmeti primenjene i likovne umetnosti, fotografije, rukopisi, dokumenta, prepiska, ordenje i lični predmeti pisca, pruža jedinstven uvid u intimni prostor u kome je Nušić boravio i stvarao, a na osnovu sačuvanih fotografija radne sobe moguće je rekonstruisati i njen izgled.

U više nego bogatoj biografiji Branislava Nušića upisano je, pored ostalog, i da je od 14. jula 1900. do 19. januara 1902. godine bio na čelu Narodnog pozorišta u Beogradu, kući u kojoj su praizvedeni gotovo svi njegovi najpoznatiji pozorišni komadi.

Pisao je drame, romane, pripovetke, ali je, nesumnjivo, ostao najpoznatiji po svojim komedijama. Taj žanr, protkan specifičnim humorom koji se manifestuje u širokom rasponu od satire, preko farse i kozerskog vica, do vodvilja, zauzima dominantno mesto u njegovim pozorišnim komadima.

Fenomen Nušićevog pozorišnog uspeha ogleda se, pre svega, u aktuelnosti tematike njegovih dela, specifičnim osobenostima humora gde karikiranje likova nikad nije preterano, kao i karakterističnom poimanju komedija koje uvek imaju zanimljivu fabulu realizovanu pomoću duhovitog zapleta, kroz smešne situacije i sa merom u ismevanju pojedinih životnih pojava.

Branislav Nušić rođen je 20. oktobra 1864, godine u Beogradu, nedaleko od Saborne crkve, u kući na čijem mestu je danas Narodna banka Srbije. Još početkom osamdesetih godina 19. veka mladi Alkibijad Nuša počinje da objavljuje prve stihove u somborskom „listu za srpsku mladež”, odnosno ilustrovanom „Golubu”, u kojem će objaviti i prvi prozni tekst „Moj anđeo”: priču sazdanu u vidu autobiografskoga zapisa. Saradnja u „Golubu” i Zmajevom „Nevenu” omogućila mu je da postane član đačke literarne družine „Nada” pri Prvoj beogradskoj gimnaziji. Krajem maja 1882. godine Alkibijad Nuša položio je ispit zrelosti u beogradskoj „realci”. Potom je tokom leta nastupao na sceni putujućeg pozorišta da bi se vratio roditeljima u Smederevo. Svome imenu dodao je i srpsko: Branislav.

Kai devetnaestogodišnjak napisao je prvu komediju „Narodni poslanik”. Zbog oštrine svoje pisane reči znao je da završi i u zatvoru. Pošto je u „Dnevnom listu” 1887. objavio pesmu „Dva raba”, koja je, kako je sam Nušić napisao „sadržala oštar prekor i kralju i svima nadležnima, što su odsustvovali sa pogreba jednoga vojnika koji nam je spasao čast u bugarskom ratu (Katanića), a prisustvovali svi, pa i sam kralj lično, dva dana ranije, u pratnji jedne babe, čija je sva zasluga što je rodila dvorskoga đenerala Franasovića...”

Nušić se našao u zatvoru u uslovima strogog režima. Prva tri meseca, sem Svetoga pisma, nikakvu drugu knjigu nije mogao dobiti. Svojom domišljatošću, Nušić je ipak uspeo da umilostivi upravnika zatvora Ikija Vlaha, te je dobio odobrenje da sme pisati i u zatvoru je napisao komediju „Protekcija”. Posle nešto više od tri meseca zatvora u Požarevcu bio je pomilovan i odrekavši se antirežimskih stavova dobio je službu  u resoru Ministarstva inostranih dela, najpre kao pisar i prevodilac, a zatim kao vicekonzul i konzul u Prištini, Skoplju, Bitolju, Solunu i Serezu.

Dugi niz godina Branislav Nušić bavio se i novinarstvom, pokretao je i uređivao više listova. U listu „Politika”, na poziv osnivača, Vladislava i Darka Ribnikara,  preuzeo je rubriku „Iz beogradskog života” u kojoj je na humoristički način komentarisao svakodnevni život objavljujući kozerije koje je potpisivao pseudonimom Ben Akiba. To ime preuzeo je iz tragedije „Urijel Akosta”  nemačkog pisca Karla Guckova u kojoj se pojavljuje rabin Ben Akiba, koji je imao običaj da sve što se događa na svetu relativizuje komentarom: „Sve je to već jednom bilo”, „Ničeg novog pod kapom nebeskom“... Nušićeva saradnja najavljena je u „Politici”  1. decembra 1905. saopštenjem da će jedan od najdarovitijih i najpoznatijih naših književnika humorista pod skromnim pseudonimom Ben Akiba objavljivati svoje kozerije iz života u Beogradu.