Svega pet odsto mladih može da priušti privatnog psihologa

Dve od tri mlade osobe u našoj zemlji često su pod stresom, polovina njih često ima simptome anksioznosti, trećina njih kaže da je često depresivna, dok isti procenat mladih smatra da se ponekad oseća depresivno, govore podaci iz najnovijeg Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Srbiji 2024. godine, koje svake godine realizuje Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS). Kako u razgovoru za naš list ističe Gordana Adamov, programska direktorka KOMS-a, posebno zabrinjava podatak da skoro polovina mladih, uzrasta od 15 do 30 godina, koja je učestvovala u ovom istraživanju, smatra da im pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje u državnim institucijama nije dostupna, a veliki broj njih ocenjuje da ovu vrstu pomoći mogu da dobiju samo u privatnoj praksi. Međutim, problem predstavlja činjenica da je većina mladih nezaposlena, odnosno da su im primanja isuviše mala da bi sebi priuštili privatnog psihologa ili psihijatra, o čemu više nego ilustrativno govori podatak da svega pet odsto mladih osoba u Srbiji koristi usluge privatne psihoterapeutske prakse.

„Adolescencija jeste jedan od najburnijih perioda u životu čoveka, zbog čega su tegobe sa mentalnim zdravljem čest pratilac ovog razvojnog doba. Ohrabruje činjenica da se o psihičkom zdravlju sve više govori u javnom diskursu, jer to znači da ova tema više nije tabu, ali je zabrinjavajuće što mladi imaju doživljaj da su im usluge stručnjaka za mentalno zdravlje često nedostupne. Mi znamo da su liste čekanja u državnim ustanovama veoma dugačke, a podaci iz našeg istraživanja govore da svega jedanaest odsto mladih zarađuje novac koji im je dovoljan za pristojan život, pa ne čudi podatak da samo mali procenat njih ima para za privatnog psihoterapeuta”, kaže naša sagovornica.

I dok podaci izvedeni iz interdisciplinarnog projekta „Cov2Soul” govore da je tokom leta 2021. godine zloupotreba alkohola kod mladih uzrasta od 18 do 25 godina bila tri puta češća nego u ostalim uzrasnim grupama, rezultati istraživanja KOMS-a takođe potvrđuju ovu statistiku.

„Kada uporedimo rezultate istraživanja iz 2019, 2020 i 2021. godine, vidimo da su veoma visoki procenti zloupotrebe alkohola i psihoaktivnih supstanci. Tako je, primera radi, 2019. čak 95 odsto mladih reklo da je makar jednom u životu probalo alkohol, marihuanu je konzumiralo 52 procenta njih, dok je cigarete probalo 73 odsto mladih. Dve godine kasnije, 93 odsto mladih koji su učestvovali u našem istraživanju potvrdilo je da je makar jednom u životu probalo alkoholno piće, 72 procenta njih konzumiralo je cigarete, dok je 50 odsto probalo kanabis. Jedino što više zabrinjava od ove statistike jeste činjenica da su sve psihoaktivne supstance široko dostupne i jeftine, zbog čega ih i konzumira veliki broj mladih.

Pored toga, brine i podatak da mladi ne prave uzročno-posledičnu vezu između konzumacije alkohola i psihoaktivnih supstanci i nasilja, odnosno ne razumeju da alkohol izaziva suženje svesti i može uzrokovati saobraćajne nesreće sa ozbiljnim povredama ili smrtnim ishodom, kao i da uzrokuje razdražljivost i povećanu agresivnost kod osobe koja ga konzumira, što je čini potencijalnim vinovnikom ili žrtvom nasilja. Podaci pokazuju da od 2018. do 2024. opada broj mladih koji smatraju da alkohol i psihoaktivne supstance uzrokuju nasilje. Osim toga, mladi ne uočavaju ni vezu između konzumacije alkohola i marihuane na razvoj zavisnosti i ozbiljnijih mentalnih problema, iako podaci Instituta za mentalno zdravlje govore da tri procenta šesnaestogodišnjih dečaka spada u kategoriju alkoholičara, upozorava Gordana Adamov, dodajući da je i ove i prošle godine oko dve trećine ispitanika reklo da podržava legalizaciju marihuane i medicinske svrhe, ali i da 40 odsto mladih „glasa” za potpunu zabranu pušenja u ugostiteljskim objektima.

S obzirom na to da se Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji radi već osmu godinu zaredom, to omogućava poređenje podataka, a ono što njegove autore takođe zabrinjava jeste porast mladih koji su izloženi digitalnom nasilju, kao i rast broja onih koji opravdavaju nasilje.

„Primera radi, 2019. godine trećina mladih rekla je da su bili žrtve digitalnog nasilja, dok je ove godine čak polovina njih izjavila da je pretrpela sajberbuling, a ta vrsta nasilja uzrokuje ozbiljne mentalne probleme. Sa druge strane, između 2023. i 2024. godine značajno je opao broj mladih koji su bili žrtve fizičkog nasilja – sa 50 na 25 odsto, ali se stiče utisak da se to nasilje prelilo u virtuelni prostor. Komparativna statistika takođe svedoči da je 2019. godine 85 odsto mladih svedočilo nekom obliku nasilja, što stvara utisak lične nebezbednosti koja vodi u anksioznost. Iste te godine manje od trećine mladih smatralo je da se za nasilje može naći opravdanje, dok je ove godine čak 52 odsto njih reklo da se nasilje može opravdati – ovaj podatak može se tumačiti odjekom majskih tragedija koje su se dogodile prošle godine, ali i subjektivnim doživljajem mladih da je kaznena politika prema počiniocima nasilja blaga, odnosno da policija ne radi svoj posao”, zaključuje Gordana Adamov.