Jedna priča o dva života

Za „Devojke iz boljih kuća” Jelene Tinske moglo bi se reći da je od onih knjiga koje se ređe pišu. Potvrđuje to i podnaslov na koricama knjige kojim je ona definisana kao romansirana biografija jednog prijateljstva. Može se ona i tako nazvati, premda nije tipičan izdanak pomenute književne vrste. Pre se radi o mozaiku važnih i zanimljivih fragmenata iz životopisa glavnih junakinja knjige. Ona druga, sa kojom je autorka prijateljica još iz detinjstva, jeste poznata slikarka Ljiljana Drezga.

Te nekad lepe beogradske cure dobro su poznavale Beograd, a i Beograd njih, tako da nije preterano reći da je taj „njihov grad”, u stvari, treće lice ove knjige. Kako neko reče, ona je i svojevrsna „enciklopedija ovog grada”, posebno onog iz poslednjih decenija prošog veka. Mnoge više ili manje znane ličnosti samo promiču na ovim stranicama – imenom, rečju i slikom. I kad se sve to stavi u isti ram, onda nam se ukaže jedna zaista živopisna slika Beograda koji se mora spasavati od zaborava.

Ta knjiga, koja je svakako i jedno sentimentalno putovanje kroz sopstvene živote, i onih koji su ih obeležili, nije samo za vršnjake ovih „devojaka”. Poslastica za one iz šezdesetih, sedamdesetih, osamdesetih godina prošlog veka, u čijim redovima će mnogi prepoznati i sebe same, već je i za mladi radoznali svet, onaj što voli da „pretura” po koječemu što je nekad bilo u gradu gde žive. Ne bi li tako više saznali o tim starim dobrim vremenima – da se poslužimo ovom obožavanom sintagmom dušica nostalgičnih.

I „Devojke iz boljih kuća” izložene su na tekućem 67. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, na štandu izdavača Narodnog dela (na ulazu iz hale 1 u halu 4). Sutra u podne, posetioci sajma  biće u prilici da tu sretnu  junakinje ove romansirane biografije  –  „prijateljice” Tinsku i Drezgu koje će  potpisivati knjigu.

Tajna naslova

Neupućenog čitaoca provocira i sam naslov ove knjige. A autorka nam je „tajnu” otkrila:

– Ma, reč je o tome da se nekad, više u šali, govorilo da u baletsku školu idu devojčice iz boljih kuća i dečaci koji su od svojih škola odustali ili su ih iz njih isključili. I meni se to dopalo.

I da stvar bude jasnija: Jelena Tinska i obe njene kćeri – Ljubica i Milica – stekle su diplome baletske škole „Lujo Davičo”. A ono drugo u knjizi je, ipak, više od igre – baletske. I od porodičnih priča dve prijateljice.