​ Niška operacija (8–14. oktobra 1944)

Niška operacija obuhvata napadna borbena dejstva 13. korpusa NOVJ, sa kojima su sadejstvovali delovi bugarske Druge armije i manje snage Crvene armije (ukupno oko 60.000 ljudi), protiv nemačke niške grupacije jačine oko 15.000 vojnika. Vođena je od 8. do 14. oktobra radi oslobođenja Niša i njegove šire okoline i obezbeđenja s juga i jugoistoka snaga koje su nastupale ka Beogradu.

Da bi održao nišavsko-moravsku dolinu i izvršio prihvat snaga iz sastava Grupe armija E, koje su se povlačile iz Grčke i probijale preko Kumanova, komandant Armijske grupe „Srbija” uputio je Sedmu SS diviziju (bez 14. puka) u rejon Niša, gde je od 6. oktobra organizovala kružnu odbranu na liniji Niš – Leskovac – Vlasotince – Bela Palanka – Svrljig. Sve nemačke, nedićevske i četničke jedince i albanski kvislinzi u rejonu Niša (oko 15.000 vojnika) stavljene su pod komandu štaba Sedme SS divizije „Princ Eugen”. Pored toga, izolovane nemačke snage nalazile su se u Belom polju, u rudniku Mačkotici i kod Surdulice.

Da bi se sprečio proboj i onemogućilo povlačenje nemačke Grupe armija E dolinom Južne Morave, vrhovni komandant NOV i POJ naredio je 6. oktobra Glavnom štabu Srbije da sa 13. korpusom, 2. i 45. divizijom NOVJ, uz sadejstvo jedinica 223. divizije Crvene armije i Druge otečestvenofrontovske bugarske armije, razbije odbranu nemačko-kvislinške grupacije na prostoru Niš – Leskovac – Vlasotince – Bela Palanka i oslobodi Niš.

Niška operacija je počela 8. oktobra postepenim napadom sa kružne operacijske osnovice Leskovac – Vlasotince – Babušnica – Bela Palanka – Kalna, koncentrično ka Nišu, i zatvaranjem pravca Kumanovo–Vranje.

U prvoj etapi, posle dvodnevnih borbi, 22. divizija odbacila je Nemce s položaja kod Lipovice, a delom snaga, uz sadejstvo delova bugarske Oklopne brigade i podršku sovjetske avijacije, 10. oktobra oslobodila Vlasotince. Do 11. oktobra 47. divizija je oslobodila Leskovac. Jedinice bugarske Druge armije izbile su 8. oktobra pred Kalnu i Belu Palanku, ali u prva tri dana nisu uspele da probiju nemačku odbranu. Kada se već moglo očekivati izvlačenje Nemaca iz Niša, Glavni štab Srbije je naredio 22, 47. i 24. diviziji da izbiju na liniju Barbeška reka – Pukovac – Mekiš – Aleksandrovo – Potok, što su one do 11. oktobra i učinile. Time su jedinice 13. korpusa izbile devet kilometara zapadno i oko 15 kilometara južno od Niša, dok su divizije bugarske Druge armije još bile daleko od Niša 30–40 kilometara, jer se nisu zalagale za brži prodor. Zbog toga je Glavni štab Srbije morao narediti svojim divizijama da uspore nastupanje prema Nišu.

Posle intervencije Glavnog štaba Srbije i primedbi načelnika štaba Trećeg ukrajinskog fronta generala Birjuzova na rad bugarskih jedinica, bugarska Druga armija ubrzala je napad, pa je 11. oktobra zauzela Kalnu i Belu Palanku i produžila dejstva prema Svrljigu i Niškoj Banji. Ova intervencija je usledila sa zakašnjenjem, jer je komandant nemačke niške grupacije, posle poraza snaga u istočnoj Srbiji i orijentacije Grupe armije E na odstupanje ibarskim pravcem, noću 11/12. oktobra naredio da se napusti Niš i preduzme prodor prema Mramoru i Jugbogdanovcu. Nemci su se iste noći počeli probijati iz Niša ka Prokuplju i u teškim borbama protiv 24. divizije NOVJ probili se preko Mramora prema Aleksandrovcu, ali je dalje nastupanje prema Prokuplju sprečila 47. divizija, koja se prebacila u rejon Jugbogdanovca.

Za to vreme (12. oktobra) 22. divizija je kod Lazarevog Sela uspostavila vezu sa bugarskom Šestom divizijom, dok je Druga proleterska divizija južno od Stalaća presekla dolinu Južne Morave i onemogućila izvlačenje Nemaca tim pravcem. U Nišu su ostali nemački slabiji zaštitni delovi. Oko 13 sati 14. oktobra, 10. i 12. brigada 22. divizije prodrle su u južni i jugoistočni deo Niša, zatim su u grad stigle Osma brigada 22. divizije i 26. brigada 46. divizije sa juga i 23. brigada 45. divizije sa severa i oko 16 sati potpuno ovladale gradom. Njima su pomogli Prvi utvrđeni rejon Crvene armije sa severa i bugarska Šesta divizija sa istoka.

Snage 46. divizije zaustavile su napad jedinica Grupe armija E na pravcu Vranje–Leskovac i onemogućile im proboj iz Vranja preko Niša. Potom je 46. divizija 11. oktobra ujutro izvršila napad na Vranje, koje je branila Borbena grupa „Pabst”.

Tog jutra Nemci su počeli izvlačenje ka Bujanovcu. Potiskujući nemačke zaštitnice, jedinice 46. divizije su do 15 sati oslobodile Vranje, odakle su se Nemci povukli ka Bujanovcu, a zatim preko Gnjilana na Kosovo. Time je bila otklonjena opasnost neprijateljskog prodora prema Nišu i stabilizovana odbrana na komunikaciji Vranje–Leskovac.

*Učesnik NOR-a, pukovnik u penziji

(2. novembar – Druga etapa Niške operacije i oslobađanje Banata)