​ Нишка операција (8–14. октобра 1944)

Нишка операција обухвата нападна борбена дејства 13. корпуса НОВЈ, са којима су садејствовали делови бугарске Друге армије и мање снаге Црвене армије (укупно око 60.000 људи), против немачке нишке групације јачине око 15.000 војника. Вођена је од 8. до 14. октобра ради ослобођења Ниша и његове шире околине и обезбеђења с југа и југоистока снага које су наступале ка Београду.

Да би одржао нишавско-моравску долину и извршио прихват снага из састава Групе армија Е, које су се повлачиле из Грчке и пробијале преко Куманова, командант Армијске групе „Србија” упутио је Седму СС дивизију (без 14. пука) у рејон Ниша, где је од 6. октобра организовала кружну одбрану на линији Ниш – Лесковац – Власотинце – Бела Паланка – Сврљиг. Све немачке, недићевске и четничке јединце и албански квислинзи у рејону Ниша (око 15.000 војника) стављене су под команду штаба Седме СС дивизије „Принц Еуген”. Поред тога, изоловане немачке снаге налазиле су се у Белом пољу, у руднику Мачкотици и код Сурдулице.

Да би се спречио пробој и онемогућило повлачење немачке Групе армија Е долином Јужне Мораве, врховни командант НОВ и ПОЈ наредио је 6. октобра Главном штабу Србије да са 13. корпусом, 2. и 45. дивизијом НОВЈ, уз садејство јединица 223. дивизије Црвене армије и Друге отечественофронтовске бугарске армије, разбије одбрану немачко-квислиншке групације на простору Ниш – Лесковац – Власотинце – Бела Паланка и ослободи Ниш.

Нишка операција је почела 8. октобра постепеним нападом са кружне операцијске основице Лесковац – Власотинце – Бабушница – Бела Паланка – Кална, концентрично ка Нишу, и затварањем правца Куманово–Врање.

У првој етапи, после дводневних борби, 22. дивизија одбацила је Немце с положаја код Липовице, а делом снага, уз садејство делова бугарске Оклопне бригаде и подршку совјетске авијације, 10. октобра ослободила Власотинце. До 11. октобра 47. дивизија је ослободила Лесковац. Јединице бугaрске Друге армије избиле су 8. октобра пред Калну и Белу Паланку, али у прва три дана нису успеле да пробију немачку одбрану. Када се већ могло очекивати извлачење Немаца из Ниша, Главни штаб Србије је наредио 22, 47. и 24. дивизији да избију на линију Барбешка река – Пуковац – Мекиш – Александрово – Поток, што су оне до 11. октобра и учиниле. Тиме су јединице 13. корпуса избиле девет километара западно и око 15 километара јужно од Ниша, док су дивизије бугарске Друге армије још биле далеко од Ниша 30–40 километара, јер се нису залагале за бржи продор. Због тога је Главни штаб Србије морао наредити својим дивизијама да успоре наступање према Нишу.

После интервенције Главног штаба Србије и примедби начелника штаба Трећег украјинског фронта генерала Бирјузова на рад бугарских јединица, бугарска Друга армија убрзала је напад, па је 11. октобра заузела Калну и Белу Паланку и продужила дејства према Сврљигу и Нишкој Бањи. Ова интервенција је уследила са закашњењем, јер је командант немачке нишке групације, после пораза снага у источној Србији и оријентације Групе армије Е на одступање ибарским правцем, ноћу 11/12. октобра наредио да се напусти Ниш и предузме продор према Мрамору и Југбогдановцу. Немци су се исте ноћи почели пробијати из Ниша ка Прокупљу и у тешким борбама против 24. дивизије НОВЈ пробили се преко Мрамора према Александровцу, али је даље наступање према Прокупљу спречила 47. дивизија, која се пребацила у рејон Југбогдановца.

За то време (12. октобра) 22. дивизија је код Лазаревог Села успоставила везу са бугарском Шестом дивизијом, док је Друга пролетерска дивизија јужно од Сталаћа пресекла долину Јужне Мораве и онемогућила извлачење Немаца тим правцем. У Нишу су остали немачки слабији заштитни делови. Око 13 сати 14. октобра, 10. и 12. бригада 22. дивизије продрле су у јужни и југоисточни део Ниша, затим су у град стигле Осма бригада 22. дивизије и 26. бригада 46. дивизије са југа и 23. бригада 45. дивизије са севера и око 16 сати потпуно овладале градом. Њима су помогли Први утврђени рејон Црвене армије са севера и бугарска Шеста дивизија са истока.

Снаге 46. дивизије зауставиле су напад јединица Групе армија Е на правцу Врање–Лесковац и онемогућиле им пробој из Врања преко Ниша. Потом је 46. дивизија 11. октобра ујутро извршила напад на Врање, које је бранила Борбена група „Пабст”.

Тог јутра Немци су почели извлачење ка Бујановцу. Потискујући немачке заштитнице, јединице 46. дивизије су до 15 сати ослободиле Врање, одакле су се Немци повукли ка Бујановцу, а затим преко Гњилана на Косово. Тиме је била отклоњена опасност непријатељског продора према Нишу и стабилизована одбрана на комуникацији Врање–Лесковац.

*Учесник НОР-а, пуковник у пензији

(2. новембар – Друга етапа Нишке операције и ослобађање Баната)