Začarani krug

Tokom poslednje nedelje oktobra u Galeriji Kolarčeve zadužbine priređena je izložba crteža Dragane Ivanović Raić (1956–1987), akademskog slikara iz Beograda i člana ULUS-a, po svojoj prirodi neobične, a malo poznate autorke, koja je stvarala krajem osme i početkom devete decenije prošlog veka. To su bile godine burnih previranja na beogradskoj likovnoj sceni.

Na raskršću decenija, kada su se umetnička strujanja polarizovala od markantnih individualnih poetika – novih umetničkih praksi sedamdesetih, do postmodernističkih strujanja osamdesetih godina prošlog veka, Dragana Ivanović je ostajala svoja. Stvarala je tiho i nenametljivo, noseći oreol mistične i tajnovite umetnice.

Za ovu priliku publici je predstavljena Dragana Ivanović kao majstor crteža. Od ukupne, porodične kolekcije umetnice, što broji više od 200 ulja i crteža u kombinovanim tehnikama, načinjen je izbor od 26 crteža, koji zrače nesvakidašnjom perspektivom, fantazijom i inventivnošću. Sprovodeći jake tonalne oscilacije, umetnica postiže efekat dramatične vitalnosti, likovne odlučnosti i slobodu egzekucije. U njenom „teatru apsurda” ne postoji konkretan sistem vrednosti. To su zabludele siluete bez lica, svedene na najjednostavnije biološko i filozofsko postojanje u nimbu začaranog kruga, kako je i nazvana ova izložba.

Za lajtmotiv izložbe odabrana je jedna misao-vodilja Samjuela Beketa: „Na zemlji si, tome nema leka”, pisca čije je izabrane drame umetnica, po sećanju svojih prijatelja, često držala kraj svog štafelaja. Na crtežima koji su nastali u periodu njene veoma produktivne faze (1978–1987) uočava se fantastičan svet enigmatičnog prosedea u atmosferi beketovskog teatra apsurda. Na delima manjeg formata, koje karakteriše lak i minuciozan crtež, umetnica nas uvodi u svet grotesknih bića, koji svojom besciljnom egzistencijom u hermetički omeđenom prostoru nose jednu zajedničku poruku da je život čoveka sveden na filozofsko i duhovno vegetiranje, unutar apsurda svakodnevice.

Tumačenje stvari i pojava što je okružuju i susreće ih u svakodnevnom životu, umetnica na mnoga pitanja na koje nema odgovore nalazi u svojim crtežima i slikama (uljima) za nas nedokučivih sadržaja. Njena intuicija i spontanost u „stvaranju kontinuiteta” rezultira specifičnom poetikom igre svetlosti i senke sa osnovnim, likovnim elementom, bojom koja joj je u tehničkom smislu osnovni oslonac. Njena gama može biti muklih tonova ili razbuktala poput požara.

Po sećanju svojih prijatelja, slikara, tokom studija i kasnije kratkog perioda njenog umetničkog sazrevanja, umetnica retko postavlja pitanja u okviru teorijsko-umetničkih dilema. Ona je odgovore tražila sama na platnu, tako da je svoje upite, asocijacije, konstatacije rešavala u konkretnom, stvaralačkom aktu.

Iz današnje perspektive postmodernističke globalizacije, poetika stvaralaštva autorke je originalna i potpuno autohtona. Umetnički integritet Dragane Ivanović Raić zasniva se na njenoj samostalnosti, slobodi izbora u načinu i sredstvima rada. Takav odnos prema stvaralačkom činu, kao što je bio njen, govori o stvaralačkom aktu bez ograničenja, ustaljenih normi i rutine modernog društva.

Dragana Ivanović Raić, magistar slikarstva, svoje umetničko obrazovanje sticala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u periodu od 1975. do 1982. u klasama doajena srpskog i jugoslovenskog posleratnog slikarstva: Aleksandra Lukovića Lukijana, Radenka Miševića, Dragana Lubarde i Čedomira Vasića, tokom svojih osnovnih i poslediplomskih studija.

U okviru grupe „Arkada” (1979–1980), čiji je bila član i osnivač, sa svojim prijateljima, slikarima Emirom Krajišnikom, Mladenom Mićunovićem i Dušanom Đukićem, razmenjuje stavove, iskustva i mišljenja, utvrđujući tako svoj osobeni likovni jezik. Izlagala je u periodu svoje pune aktivnosti na mnogim jesenjim i prolećnim izložbama ULUS-a, a od samostalnih izložbi se pored magistarske izložbe na FLU (1982) izdvajaju dve posthumne: u Domu omladine (1987) i retrospektivna izložba u Galeriji Narodne banke Srbije (2015). Njena dela nalaze se u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Narodnoj banci Srbije, u privatnim, stranim i domaćim kolekcijama.