Ko uči, znaće...

Seća li se i danas neko slučaja iz Niša kad je sin profesora Medicinskog fakulteta, kao jedan od najboljih studenata, konkurisao na neko važno mesto? Tamo su mu priredili test na kojem je glatko pao.

Često se čuje da je neko kupio diplomu, ali i da je neko (jači) dobio gratis. O tome se jedno vreme priča pa se onda zaboravi. Bio sam na kafi s kolegama iz jednog grada u Republici Srpskoj, među kojima je bio i profesor jedne više škole. Posle nekog vremena pridružio nam se mlađi čovek za koga se ispostavilo da je nedavno završio tu višu školu, ali niti on poznaje profesora, niti profesor poznaje njega. Znam još dosta takvih slučajeva.

Škola je važna za konkurisanje na privlačna rukovodeća mesta. Posle drugog svetskog rata svi predratni geometri dobili su priznatu višu spremu, a direktor Republičke geodetske uprave imao je priznatu visoku spremu. To je jednog dana moralo da prestane pa je rešenje nađeno u degradaciji školstva, koja traje do danas. Čuvena je izjava Rodoljuba Čolakovića da bi naša privreda propala kad bi proizvodila toliko škarta koliko proizvodi školstvo.

Boraveći u Nemačkoj upoznao sam kolegu inženjera koji mi je dao vizitkartu. Pisalo je dipl. inž. univ. Čudio sam se zašto to ističe. Objasnio je da se na univerzitet može upisati samo iz gimnazije koja rigorozno selektuje učenike. Čim đak zaostane u učenju ispisuju ga i šalju u neku tehničku školu, odakle, ako ni tu ne zadovoljava, ide dalje ... Da li je ovo ispravno ne znam, jer je naš sistem sasvim drugačiji, a o rezultatima školovanja kod nas ni mi ni Evropa ne diskutujemo. Zašto?

Njegoslav Vukotić,
Pančevo