Između Interneta i abakusa

KINESKI KONTRASTI 
Kina bi mogla da postane prva zemlja koja je proglasila zavisnost od Interneta kliničkim oboljenjem, ukazao je minule nedelje londonski „Tajms”. List objašnjava da bi kinesko ministarstvo zdravlja sledeće godine trebalo da objavi priručnik u kome će, kako je najavljeno, nova vrsta zavisnosti biti stavljena u istu kategoriju kao kompulsivno kockanje ili alkoholizam.

Ova azijska nacija je zemlja s najviše korisnika Interneta na svetu – ukupno 253 miliona. Skoro polovina ima između 18 i 30 godina, kažu statistike.

Prema nalazima stručnjaka, lekara prve kineske klinike za zavisnost od Interneta, prosečni zavisnik za kompjuterom dnevno provede 6,13 sati. Eksperti tvrde da je to stanje često samo simptom dubljih psiholoških problema. Ova vrsta pacijenata neretko pati i od depresije, straha, nesanice i izbegavaju društvo drugih ljudi.

Prema poslednjoj kineskoj anketi, najveći broj surfera na Internetu čine muškarci mlađi od 30 godina, uglavnom samci. Stručnjaci prognoziraju da će u narednih nekoliko godina svaki peti korisnik Interneta u svetu biti Kinez.

Kineske kompanije planiraju da utroše mnogo više novca nego dosad na projekte u vezi sa Internetom i lokalnim kompjuterskim mrežama, žaleći se da Internet nije pokriven međunarodnim zakonima. Poslovanje preko sajber prostora mora imati međunarodnu garanciju, tvrde.

Domaće firme su shvatile da moraju da uspostave dobre veze sa poslovnim partnerima i kupcima preko Interneta zbog globalizacije poslovanja, navode kineski stručnjaci. Kina je minule godine potrošila više od 25 milijardi dolara na informatičku tehniku.

U isto vreme, svakog dana najmanje 50 miliona Kineza i dalje upotrebljava drevnu računaljku, koja zauzima centralno mesto u kineskim prodavnicama, odmah pored digitalnih kasa. Vešti trgovci barataju ovom drevnom spravom brže nego kompjuterom. Abakus, drvenu računaljku, Kinezi nazivaju – suanpan.

Učenje na abakusu nalazi se u obaveznom programu na časovima matematike u kineskim osnovnim školama, dok mnoge firme zahtevaju od svojih službenika veštinu brzog računanja na ovoj spravi, a neke domaćice ne odlaze na pijacu bez minijaturnog suanpana.

Kinezi svrstavaju abakus među svojih pet velikih izuma, pored papira, štamparije, kompasa i baruta, a istoričari navode da su prototipi ove računaljke korišćeni u Kini pre 5000 godina. Drevni kineski matematičari prvo su koristili bambusove štapiće sa brojčanim oznakama, a najstariji sačuvani originalni abakus (od kamene ploče) potiče iz vremena pre 2400 godina.

Prvi opis drevne računaljke nalazi se u spisu „Suanšu điji” (beleška o matematici), koji potiče iz vremena dinastije Istočni Han (25–220. godine). Posle Kine, abakus je osvojio celu Aziju i često doživljavao razne promene.

Na kineskom suanpanu, gde se u nizovima nalaze po dve drvene kuglice u svakom redu poprečnog držača, temelji se i japanska računaljka soroban, koja iznad poprečnog držača ima samo po jednu kuglicu u svakom nizu.

(/slika2)Pedagozi danas vide u abakusu spravu na kojoj se osnovni matematički pojmovi uče neuporedivo bolje nego uz pomoć olovke i papira, digitrona ili kompjutera. Tvrde da računanje na abakusu „prirodnije aktivira mozak” od serviranih matematičkih operacija na elektronskim računarima.

Kineska deca lako uče na abakusu sabiranje i oduzimanje: svaka kuglica ispod poprečnog držača broji jednu jedinicu vrednosti, a kuglice iznad držača važe po pet jedinica u nizu, dok se broje samo kuglice pomaknute uz poprečni držač ili niz njega.

Množenje i deljenje zahteva podelu abakusa na više zona. Prema tvrđenju kineskih matematičara, uvežbani korisnik abakusa može brže da izvede složenija množenja i deljenja nego većina elektronskih računara. U takmičenju često pobeđuje abakus.

Prema zapažanjima kineskih pedagoga, učenici kojima je matematika stvarala teškoće brzo su savlađivali računske prepreke uz pomoć abakusa. „Bolje se uči ako se aktivira veći broj čula”, tvrde i dodaju: „Abakus je to deci omogućio: dodiruju ga, vide kuglice u pokretu i čuju njihovo kuckanje”.

Kineski matematičari napravili su i minijaturni abakus koji može da stane u džep, što je postalo hit u prodajnom katalogu preduzeća „Džusuan”. Najveći deo porudžbina stiže iz Azije.

Abakus se koristi i kao specijalno nastavno sredstvo u učenju slepih, kao i ljudi koji imaju smetnje u motorici. Eksperimenti su pokazali da je većina brzo savladala matematičke operacije na ovoj spravi. Kinesko udruženje za abakus je osnovalo i međunarodni savez u kojem se danas nalazi više od 18 miliona ljubitelja drevne računaljke, najviše iz Japana, SAD, Brazila i Kanade.

Bez obzira na to da li ljudi vide ili su slepi, da li govore kineski, engleski ili srpski, brojevi su svuda isti, a govor drevne računaljke razumljiv je širom sveta. U eri kompjutera abakus stiče novu popularnost i neće, tvrde Kinezi, još u muzej.