Између Интернета и абакуса

КИНЕСКИ КОНТРАСТИ 
Кина би могла да постане прва земља која је прогласила зависност од Интернета клиничким обољењем, указао је минуле недеље лондонски „Тајмс”. Лист објашњава да би кинеско министарство здравља следеће године требало да објави приручник у коме ће, како је најављено, нова врста зависности бити стављена у исту категорију као компулсивно коцкање или алкохолизам.

Ова азијска нација је земља с највише корисника Интернета на свету – укупно 253 милиона. Скоро половина има између 18 и 30 година, кажу статистике.

Према налазима стручњака, лекара прве кинеске клинике за зависност од Интернета, просечни зависник за компјутером дневно проведе 6,13 сати. Експерти тврде да је то стање често само симптом дубљих психолошких проблема. Ова врста пацијената неретко пати и од депресије, страха, несанице и избегавају друштво других људи.

Према последњој кинеској анкети, највећи број сурфера на Интернету чине мушкарци млађи од 30 година, углавном самци. Стручњаци прогнозирају да ће у наредних неколико година сваки пети корисник Интернета у свету бити Кинез.

Кинеске компаније планирају да утроше много више новца него досад на пројекте у вези са Интернетом и локалним компјутерским мрежама, жалећи се да Интернет није покривен међународним законима. Пословање преко сајбер простора мора имати међународну гаранцију, тврде.

Домаће фирме су схватиле да морају да успоставе добре везе са пословним партнерима и купцима преко Интернета због глобализације пословања, наводе кинески стручњаци. Кина је минуле године потрошила више од 25 милијарди долара на информатичку технику.

У исто време, сваког дана најмање 50 милиона Кинеза и даље употребљава древну рачунаљку, која заузима централно место у кинеским продавницама, одмах поред дигиталних каса. Вешти трговци баратају овом древном справом брже него компјутером. Абакус, дрвену рачунаљку, Кинези називају – суанпан.

Учење на абакусу налази се у обавезном програму на часовима математике у кинеским основним школама, док многе фирме захтевају од својих службеника вештину брзог рачунања на овој справи, а неке домаћице не одлазе на пијацу без минијатурног суанпана.

Кинези сврставају абакус међу својих пет великих изума, поред папира, штампарије, компаса и барута, а историчари наводе да су прототипи ове рачунаљке коришћени у Кини пре 5000 година. Древни кинески математичари прво су користили бамбусове штапиће са бројчаним ознакама, а најстарији сачувани оригинални абакус (од камене плоче) потиче из времена пре 2400 година.

Први опис древне рачунаљке налази се у спису „Суаншу ђији” (белешка о математици), који потиче из времена династије Источни Хан (25–220. године). После Кине, абакус је освојио целу Азију и често доживљавао разне промене.

На кинеском суанпану, где се у низовима налазе по две дрвене куглице у сваком реду попречног држача, темељи се и јапанска рачунаљка соробан, која изнад попречног држача има само по једну куглицу у сваком низу.

(/slika2)Педагози данас виде у абакусу справу на којој се основни математички појмови уче неупоредиво боље него уз помоћ оловке и папира, дигитрона или компјутера. Тврде да рачунање на абакусу „природније активира мозак” од сервираних математичких операција на електронским рачунарима.

Кинеска деца лако уче на абакусу сабирање и одузимање: свака куглица испод попречног држача броји једну јединицу вредности, а куглице изнад држача важе по пет јединица у низу, док се броје само куглице помакнуте уз попречни држач или низ њега.

Множење и дељење захтева поделу абакуса на више зона. Према тврђењу кинеских математичара, увежбани корисник абакуса може брже да изведе сложенија множења и дељења него већина електронских рачунара. У такмичењу често побеђује абакус.

Према запажањима кинеских педагога, ученици којима је математика стварала тешкоће брзо су савлађивали рачунске препреке уз помоћ абакуса. „Боље се учи ако се активира већи број чула”, тврде и додају: „Абакус је то деци омогућио: додирују га, виде куглице у покрету и чују њихово куцкање”.

Кинески математичари направили су и минијатурни абакус који може да стане у џеп, што је постало хит у продајном каталогу предузећа „Џусуан”. Највећи део поруџбина стиже из Азије.

Абакус се користи и као специјално наставно средство у учењу слепих, као и људи који имају сметње у моторици. Експерименти су показали да је већина брзо савладала математичке операције на овој справи. Кинеско удружење за абакус је основало и међународни савез у којем се данас налази више од 18 милиона љубитеља древне рачунаљке, највише из Јапана, САД, Бразила и Канаде.

Без обзира на то да ли људи виде или су слепи, да ли говоре кинески, енглески или српски, бројеви су свуда исти, а говор древне рачунаљке разумљив је широм света. У ери компјутера абакус стиче нову популарност и неће, тврде Кинези, још у музеј.