Samo humor može spasiti svet

Užice – Smeh je u ovo doba prava terapija, po proverenom leku koji stari dobri doktor Nušić ne prestaje da prepisuje narodu. Kad dosade preozbiljni ljudi, mračne vesti i crveni meteoalarmi sa TV-a, kad zamore teatarska promišljanja unedogled, tu je humor da olakša, osveži, uzdigne... I to na pozorišnom festivalu u erskoj prestonici šeretskog duha, koja je tu svoju vekovnu osobinu gotovo izgubila u naše vreme briga.

Povratak smehu ovde je donela predstava „Protekcija” u režiji Milana Neškovića, nastala letos u koprodukciji Narodnog pozorišta Sombor i Grada teatra Budva. Sa uvek svežim nušićevskim zavrzlamama i obrtima, sve do srećnog kraja. Ambicije površnih iz mirne palanke da se presele u burnu prestonicu, protekcije kod ministra, nevolje mladog urednika novina koji napada vlast pa ipak postaje ministarski zet, neočekivane ženidbe i udaje... To i još ponešto, uz glumačke songove, osvojilo je užičku publiku koja dlanove nije štedela. Duhovito i lekovito, uz ocenu gledalaca 4,30.

„Humor je jedan od najuzvišenijih oblika komunikacije među ljudima, zato u životu nije tako često a ni lako biti duhovit. Ovaj Nušićev je univerzalan, jer se bavi karakterom jednog naroda koji se, očigledno, ne menja već gotovo dva veka. A što i da se menja, kad mu dobro ide”, napisao je o predstavi njen reditelj Milan Nešković, pa dodao: „’Da l’ je to karakter ili mentalno oboljenje?’, kaže jedan song iz naše predstave. Šta god da je odgovor na ovo pitanje, samo humor može bar prividno da spasi svet. I naš i Nušićevih likova. Neka je slava ljudskoj toplini i humoru.”

Reditelj Nešković, zajedno s glumcima (Saša Torlaković, Ivana V. Jovanović, Julija Petković i drugi), govorio je i za festivalskim okruglim stolom rekavši:

– Mišljenja sam da ono što je pisao Nušić o karakteru naroda i našem mentalitetu i na šta je upozoravao ne može da se meri sa onim šta mi danas živimo. Iluzorno je sada pričati da je Nušić naš savremenik. Nije, ovo što se kod nas dešava mnogo više je žanr horora, a ne komedije. Niti ikako to možemo tumačiti kroz dramsku postavku i problematizovati Nušića. Iz toga i odgovor na pitanje odakle „Protekcija”. To je retko igran Nušićev komad, s manje ostrašćenosti prema vlasti u odnosu na druge (pisan u zatvoru), a mi smo se trudili da očovečimo sve likove unutar komada: od malograđana iz provincije do ministra i da im pronađemo toplinu u tim njihovim manama i vrlinama.

Festival „Bez prevoda” približio se kraju. Ovde je sinoć odigran „Kavez za ptice” Beogradskog dramskog pozorišta, pa sledi pauza od 28 dana pre nego što se 5. decembra odigra i poslednja predstava „Nestajanje” Ateljea 212 (odložena zbog Dana žalosti). Posle nje biće dodeljene festivalske nagrade „Ardalioni”, o kojima odlučuje stručni žiri u sastavu: Ksenija Radulović, Vlatko Ilić, Mia David, Dado Ćosić i Hazim Begagić.