Kupci pobegli, ostale milionske kapare

Budva – Promet nekretnina na primorju je prepolovljen u odnosu na proteklu godinu. U Poreskoj upravi saopštavaju da su od 1. januara do 20. novembra na području budvanske opštine, zaključena 1774 ugovora o kupoprodaji stanova, poslovnih prostora, kuća i placeva. U istom periodu prošle godine ta cifra je iznosila 3700.

Događa se, međutim, da se ugovori i raskinu. I to na štetu kupaca. Najsvežiji primer je iz sela Stanišići i Ivanovići iznad Budve gde su kupci digli sidra ostavivši prodavcima milionsku kaparu.

Englezi su preko Grka pogodili kupovinu povećeg kompleksa na tom području za 20 miliona evra. Dali su kaparu u iznosu od oko dva miliona i pošto nisu dobili građevinske dozvole, otišli. Kapara je ostala prodavcima, kao i zemljište. Slično se dogodilo i u Reževićima, blizu Petrovca. Kapara od 300.000 evra ostala je prodavcu, kao i placevi, jer su kupci odustali iz sličnih razloga. Ovakvih primera ima i južnije od Budve i na području Boke Kotorske, tvrde u agencijama koje se legalno bave nekretninama.

Kupci, koji hoće brzu zaradu, kaparišući zemljište očekuju da će brzom gradnjom postići cilj. No, planovi nisu usvojeni za mnoga područja, naročito seoska, pa se na dozvole čeka godinu, dve pa i više. Tu je i finansijska kriza. Strane i domaće banke ne daju kredite bez potpune dokumentacija i građevinske dozvole. Uz sve to, prema važećim kupoprodajnim pravilima prodavci postavljaju rokove plaćanja, pa su pojedini kupci rizikujući, dali kaparu i ostali i bez novca i bez zemljišta.

Na sve slabiji promet nekretnina utiču i zakoni po kojima stranac može na svoje ime uknjižiti stan ili kuću, ali ne i dvorište, odnosno zemljište. Placevi se u katastarske knjige uknjižavaju na ime firme. S druge strane nerealne cene koje su važile do izbijanja globalne krize, takođe su oterale kupce. Za kvadratni metar zemljišta vlasnici su tražili od 400 do 1.000 evra. Za kvadratni metar stana, pak, plaćalo se do skora i 8.000 evra.

Dogodilo se tako da su u trci za enormnom zaradom mnogi sagradili stanove, koje sada ne mogu da prodaju. Oborili su cene i kvadratni metar stana sada košta od 1.200 do 1.500 evra. To su nekako i realne cene, ali potencijalni kupci i dalje čekaju uvereni da će kvadrat biti još jevtiniji. Prodavcima oko vrata vise kreditni dugovi, pa su primorani da obaraju cene do granice koja može da ode i ispod realne.

Brze zarade bez velikog truda više nema ni za posrednike. Neke agencije za promet nekretnina su ugašene jer se dogodilo da za nekoliko meseci nisu prodale ni jedan jedini stan.

Stručnjaci za ovu oblast tvrde da se prodajom nekretnina bavio maltene svako. Prodavci voća i povrća na pijacama su ispod cena svoje robe, imali natpise „nekretnine”. Na podsetnicama koje su davali mušterijama, taksisti su uz telefonski broj i ime, upisivali da se bave prometom nekretnina. Mnogi kupci, Rusi i drugi stranci su neretko bili obmanjivani, pa je svakako i to uticalo da potraže druga područja za kupovinu stanova i placeva.

Niže cene nekretnina uslovile su i pad cena stanarina. Za stan, koji je dosad mesečno valjalo plaćati 500 i 600 evra, vlasnik sada traži 200 i 300 evra.

Oni koji dobro poznaju trgovačke (ne)prilike na crnogorskoj obali su uvereni da će realne cene popraviti situaciju, da će prometa biti, no daleko manje nego prošle i ranijih godina. Zlatna era lova na brzinu je prošla, ubuduće će kupci dobro paziti šta kupuju. A da bi strane pare stizale pored realnih cena najvažnije je da se urbanizuju područja koja su namenjena gradnji, ali i da se promene zakonski propisi kod uknjižavanja nekretnina.