Sami smo krivi zbog grešaka koje pravimo u životu

Kasno sam shvatio da ljudi kod nas ne razumeju pruženu ruku, to jest kada neko želi da pomogne bez ikakvog interesa. Pitaju se šta li hoće sad on od mene. A ja sam jako otvoren. Kad se u ovom svetu danas susretnete sa čovekom koji je jako otvoren, sve je odmah sumnjivo. I nije im jasno kako neko može bez ikakvog interesa da im pruži ruku. I to je suština i početak svih problema. Ovo je u „Politikinom” podkastu „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar” naglasio Željko Vasić, pop pevač, tekstopisac i kompozitor. On je otkrio da se kaje što je određenim ljudima stavio u ruke i svoju karijeru i svoj život. Ali da ih, ipak, ne može nikada kriviti zbog toga.

– Lako je naći krivca. Ali uvek smo mi krivi. Samo to moramo da shvatimo. Može neko drugi da nam bude kriv za svašta nešto u životu, ali to nije iskreno. Jer mi odlučujemo o tome da li nekome želimo da damo nešto ili ne. Sve što mi se dogodilo mi je bilo dobra škola i često kažem da su me sopstvene greške oblikovale da budem to što sam danas – naglasio je Vasić.

Naš sagovornik je naveo da ne voli laktanje i da gde god je gužva – sklanja se.

– Ni u detinjstvu nisam voleo da se laktam. Ali imao sam sreće da u svojoj karijeri stvarno upoznam neke velikane naše muzike. Maestro Bora Dugić mi je jednom prilikom rekao da prati ono što radim. Rekao mi je: „Znaš, ima jedno brdo gde je bujna trava i sve ovce idu tamo da pasu. Ima mnogo trave, pa svi idu tamo. A ima jedno drugo brdo, gde ima manje trave, ali nema nikoga. E ti si taj što ide tamo.” I on je tačno u neku ruku prepoznao način na koji ja funkcionišem. Ja stvarno ne funkcionišem po sistemu „Kud svi Turci, tu i mali Mujo”. Ne želim da se guram. Bog mi je dao talenat, pa se jako dobro snalazim u svim muzičkim žanrovima. Kad kažem u svim, bukvalno mislim u svim. I žao mi je što nisam, jer sam malo lenj, to pokazao. Ali imam vremena, mlad sam još – dodaje Vasić.

U Beograd je došao iz Zaječara 1994. godine. Kaže da je tada doći iz Zaječara u Beograd bilo veća stvar nego doći iz Beograda u Beč. Toliko je bio veliki jaz između malih gradova i Beograda, jednostavno nije postojala značajna konekcija sa glavnim gradom.

– Zaječar je bio periferija, za moj grad, mogu da kažem, čak selo. Moji Zaječarci mi to ne zameraju, znaju oni da to mislim u pozitivnom smislu. Mi nismo imali to što je imao Beograd, po pitanju kulturne scene, po pitanju svega. U Beogradu sam išao u Srednju muzičku školu „Mokranjac”, a živeo sam u zgradi pored „Borbe”. Sve je to za mene bio neverovatan šok. Danas ne postoji takav jaz između unutrašnjosti i prestonice i to je možda nešto najpozitivnije što mogu da kažem za ovo doba danas u kome živimo. Malo su se te granice probile, sada i moj grad ima i tržne centre i sve drugo. Teško je sa četrnaest-petnaest godina otići od kuće. A uz to se sve to dešava nesrećnih devedesetih. Stvarno ne mogu ništa lepo da kažem o tim godinama. Ništa mi nije veselo sa tim devedesetim. Moja prva asocijacija na Beograd je štajga, i taksisti prevaranti... Sada drugačije doživljavam Beograd. Sve što sam stekao, što imam u životu, i porodica i prijatelji, sve mi je u Beogradu. Beograd je moj grad. Stalno govorim da sam Zaječarac, ali je Beograd zapravo moj grad. Sve najlepše i najlošije stvari u životu su mi se desile u Beogradu – naglasio je Vasić.

Zbog problema sa zdravljem morao je da počne više da brine o sebi, pa je i smršao 12 kilograma.

– Mislim da svi imamo izbor. Jedan je malo teži, a to je da se „bacimo” na zdrav život i regulišemo svoje zdravlje. Ili jedan lakši, a to je da uzmemo neku magičnu pilulu, odnosno da pijemo neke tablete i da regulišemo pritisak, holesterol ili nešto drugo. Naravno da je lakši taj put koji podrazumeva da pijemo tablete i da nastavimo da živimo tako kako živimo. Ali mislim da imam malo godina da bih koristio nešto što je krajnja mera. Ja to tako vidim. I onda sam otišao kod doktora Čubrila i raspitao se pre svega jer volim da odlučujem o svemu i da znam koje opcije postoje. I stvarno sam se osećao vrhunski kada sam smršao. Svi volimo da uživamo u hrani, ali višak kilograma stvarno može da smeta. Problem je što se kod nas za nekog ko je debeo smatra da puca od zdravlja. To nije zdravo – stav je ovog pop pevača.

U podkastu je otkrio i da je čak 12 puta pokušao da ostavi cigarete.

– Suštinski cigarete smetaju. Postoje priče o tome da će zabraniti pušenje na javnim mestima kao što je to slučaj na Zapadu. Znam da bi bilo velikog bunta kod nas, mi smo pušačka nacija. Ja bih to podržao zato što kad god odem bilo gde van Srbije, manje pušim. Mrzim da izlazim stalno napolje. Teraju te da ideš pet metara od lokala da bi zapalio cigaretu pa onda dođeš do drugog lokala pa tamo ti kažu: „Ajde još pet metara tamo.” A postoji i neverovatna diskriminacija pušača.

Ako se pušenje zabrani svuda, manje ćemo konzumirati cigarete i to bi bilo jako dobro za nas pušače. Kada je reč o ostavljanju cigareta, stvarno ne znam šta više da pokušam. Sve sam probao, sve moguće metode odvikavanja i ostavljao sam ih. Mesec, tri, šest, 12 meseci ne pušim i onda ponovo počnem. Doktor mi je rekao da ne prestajem sa inicijativom da ostavim cigarete. Kada putujem negde i onda na aerodromima uđem u one pušačke zone, uvek mogu slobodno da pričam srpski, tu je dosta naših ljudi – dodaje Vasić.

Gost našeg podkasta kaže da iskreno veruje da je korona prouzrokovala veliki strah i zbunjenost, a da se zna da u strahu ljudi drugačije percipiraju stvari.

– Otvara se prostor za razne teorije, nećemo reći zavere, ali teorije raznih ljudi. Jedan moj prijatelj Mića, koji je držao čuveni restoran u Novom Sadu, „Sokače”, često mi je govorio da se ljudi dele na uzbuđene i na uzbudljive. I da nikada ne treba biti uzbuđen. Uzbuđeni ljudi greše. Zato uvek treba biti uzbudljiv. To je jedna velika istina i filozofija iz mog rodnog Zaječara. U toku pandemije kovida svi smo bili preplašeni, uzbuđeni, previše se u vezi s tim polemisalo, a u strahu su velike oči. Znam samo da ta nesrećna korona ništa dobro nije donela, ni na globalnom nivou, a i svima nama na ličnom, jer sam izgubio nekoliko prijatelja, meni mnogo važnih i mnogo bitnih ljudi. Čovek tek kad oseti na svojoj koži nešto, onda shvati koliko je to ozbiljno. Bio sam obazriv. Ali nekako nisam mogao da pretpostavim da to može tako da izbaci čoveka iz koloseka. I da je to toliko sistemski problem celog organizma. Išao sam na preglede, a imam i svoje doktore kod kojih se lečim godinama. Uspeo sam da na neki način rešim problem sa koronom i nastavim dalje. Čudno je bilo sve to, danas si dobro, sutra si katastrofalno loše i to je zapravo ono što je fascinantno. Bilo je onih koji su govorili da je korona veštački virus i da neće zato da se leče. Šta to nama znači da li je veštački ili prirodni? Šta neko ima od toga što je to veštački virus? Ja to stvarno ne razumem. U razgovoru s tim ljudima bio sam šokiran. U početku sam se davao objašnjavajući u smislu logike, ne u smislu zdravstva, jer ne mogu budem naučnik… Nekada nije vredelo. Zato kažem da je bila velika zbunjenost kod naših ljudi. I danas se provlači negde priča o tome. Meni je stvarno muka od tih priča – rekao je Vasić.

Kaže da je stidljiv po prirodi i da ne voli kada ga mnogo hvale. Najbolje radi kada je pod tenzijom i kada ima rokove. Napominje da mu je drago što će sledeće godine pesma „Žena kao ti” proslaviti 25 godina postojanja. Sa tom pesmom je počela njegova karijera.

– Mislim da je najveći uspeh jednog pevača kada njegova pesma traje. I sad je ona evergrin, uvek je sveža. Kad god imam neki koncert, pustim publiku da otpeva zajedno sa mnom. I to je velika stvar. Imao sam veliku sreću da se pojavim prvi put na nekom javnom nastupu sa tako sjajnom pesmom koja nije doživela neki veliki uspeh na samom festivalu. U pitanju su „Sunčane skale”, 2000. godine. Nekoliko godina kasnije kada sam razgovarao sa direktorima festivala u Beogradu i pitao sam ih da mi kažu koja je pesma tada pobedila, a ja sam recimo bio na 17. mestu, oni nisu znali, ali su znali pesmu „Žena kao ti”. To je dokaz da ne pobedi uvek najbolja pesma. Nevažno je koliki će uspeh određena pesma postići tog trenutka. Zato što je to stvar trenutka. Da ne ulazim u priče u vezi sa „korupcijom ekipa”. Toga ima na festivalima, unapred se dogovore razne stvari. Ne smeta mi to lično. Zato što verujem u ono što radim. Mene to ne remeti. Ali mislim da to remeti festivale, to urušava jedan sistem, to odbija ljude da se prijave jer znaju da je sve namešteno – napominje Vasić.

Iako mnogi smatraju da bi bio idealan predstavnik Srbije na takmičenju za pesmu Evrovizije, on napominje da ne podnosi Evroviziju.

– Ne znam zašto, ali tu vidim mnogo politike i to me jako ljuti. Ne želim nekako da se meša muzika sa politikom. A meša se često. Ne sme da se politizuje. To je loše. To ima neke druge aspekte koji se možda čine u tom momentu dobri, podobni, potrebni. Ali mislim da moraju da izmeste generalno politiku, da odvoje politiku i muziku. I onda bi Evrovizija možda imala nekog smisla – ističe naš sagovornik.

Za naš podkast otkriva da priprema album sa obradama nekih njemu dragih pesama, koje će biti snimljene u novom ruhu sa simfonijskim orkestrom i da će to biti nešto stvarno impozantno. A sve ljubitelje njegovih pesama, kaže, očekuje dobro druženje na velikom koncertu koji će biti održan 13. decembra u MTS dvorani u Beogradu.

Druženje u kafani

Za Željka Vasića je kafana pre svega druženje. I nije toliko vezana za muziku, koja dođe kao neki začin.

– Bitno je da budem u dobrom društvu i da možemo da pričamo normalno, da se ne nadvikujemo. Nervira me kada me neki prijatelji pozovu na žurku i odmah traže da nešto pevam, a nisam još ni seo. Ako mi je lepo, ja ću sam ustati i otpevaću pesmu. Sad kad me zovu na privatna slavlja, već znam šta me čeka. Dešava se da ustanem lepo, otpevam to što se od mene očekuje, obučem kaput i izađem napolje. Posle me pitaju zašto sam otišao – kaže Vasić.

Izbačen sam sa supruginog porođaja

Željko Vasić je u našem podkastu rekao i da je, na sreću ili na nesreću, izbačen sa porođaja supruge.

– U početku sam bio tu, ali se zakomplikovao porođaj. I onda mi je doktor Jurišić rekao da izađem napolje, da ne mora mene da oživljava pošto je morao da se uradi hitan carski rez. Sigurno bih pao u nesvest. Ali sam, ipak, prvi video bebu, sina. Drugi put je supruga tražila da ne bude u totalnoj anesteziji, tako da je ona prva videla ćerku. I to je nešto stvarno fascinantno, taj novi život – kaže Vasić.

Različite energije se privlače

Gost našeg podkasta kaže da veruje u to da se suprotnosti privlače.

– To je nekako prirodni zakon. Moja supruga i ja smo dve različite energije. Ne mogu da kažem dva različita sveta, zato što imamo zajednička interesovanja, ali smo karakterom potpuno dve različite osobe. I to nas spaja, a ujedno nas spajaju i zajednička interesovanja. Šta god da je to, putovanja, neki dobar film, izlazak... Predugo smo zajedno, od moje 18. godine. Tako da smo prošli zajedno i uspone i padove i sve ostalo u životu. Svoju porodicu doživljavam kao sigurnu luku. Idem, putujem, i onda kad pristanem, ja sam svoj na svome. I stvarno sam najsrećniji kada sam kod kuće i kada smo svi na okupu. Mi smo stvarno jako upućeni jedni na druge. I razgovaramo o svemu. Moje deca su vaspitavana tako kako su vaspitavana. Veoma su slobodni. Jako je teško odgajati slobodno dete. To zahteva razgovore, komunikaciju, mnogo energije. Autoritet znanjem je primaran i broj jedan – dodaje Vasić.

POGLEDAJTE CELU EPIZODU