Hrvatski mediji plaše Evropu ratom na Balkanu

Teodora Palalić

Hrvatski mediji zdušno su stali u odbranu novog izaslanika Evropskog parlamenta Tonina Picule nakon izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića u četvrtak da neće razgovarati s njim „dok se ne izvini zbog onoga što je govorio” i da je Picula „veoma nepristojan čovek koji ne voli našu zemlju”. „Nitko nije iznenađen: Vučića su baš zapekle Piculine reči”, „Vučić izvređao Piculu”, samo su neki od naslova na hrvatskim portalima. Za „Jutarnji list” i „Indeks.hr” bili su, izgleda, interesantni samo pojedini segmenti Vučićeve posete Budimpešti, kao i njegov sastanak s premijerom Mađarske Viktorom Orbanom. Čitaoci koji se u informisanju oslanjaju samo na njih mogu vrlo lako da steknu utisak da se srpski predsednik ovih dana najviše bavi Piculom i izazivanjem rata u regionu. I potpuno prećutkuju važne ugovore sa sednice Saveta za stratešku saradnju Srbije i Mađarske.

Zagrebački „Jutarnji list”, pored odgovora Piculi – koji je na sednici EP izjavio da građani Srbije „na protestima zahtevaju pravdu i odgovornost” zbog tragedije u Novom Sadu – preneo je iz Budimpešte jedino vest da je Vučić Orbanu ponudio da Srbija otkupi pet ili 10 odsto vlasništva u mađarskoj nuklearnoj elektrani „Pakš”. Dakle, preneli su jedino ono što je za sada samo predlog, dok su sadržaj sedam važnih potpisanih sporazuma – jednostavno prećutali. Možda i zato što svi ovi projekti zaobilaze Zagreb i Hrvatsku.

Izgradnja naftovoda koji omogućava diverzifikaciju i direktan uvoz nafte mimo hrvatskog cevovoda „Janaf”, zakup dodatnih podzemnih skladišta za gas, gradnja ogromnog graničnog prelaza Horgoš–Reske, kojim će veliki deo drumskog saobraćaja biti preusmeren na Mađarsku, novi dalekovodi koji će povezati dve zemlje, vojna i vojnotehnička saradnja s Budimpeštom, kao i zajedničko energetsko zbližavanje s Ljubljanom – nisu zavredeli nimalo medijskog prostora na ovim portalima.

Pored „Jutarnjeg lista”, predsednikovu izjavu o Piculi odmah je preneo i „Indeks.hr”. Ovakav pristup zagrebačkih medija ne čudi, budući da su oni proteklih dana provokativno veliku pažnju poklonili naoružavanju Srbije, tvrdeći da su „susedne države zabrinute zbog ekspanzionističkih težnji Beograda”. „Planira li Srbija da destabilizuje ili čak vojno napadne susedne države, Kosovo i Bosnu i Hercegovinu? Kosovska predsednica Vjosa Osmani i njen kolega iz BiH Denis Bećirović nedavno su upozorili na taj scenario”, navodi „Večernji list”. Dakle, zbog „gomilanja oružja” po njima su zabrinute „dve države” – tzv. Kosovo i deo BiH.

Očigledno je da to smeta pre svega samoj Hrvatskoj, ali niko da se zapita zbog čega – ako se zna da i sama poslednjih godina masovno kupuje oružje. A i Priština je, kako se i navodi u tekstu, 2023. kupila turske bespilotne letelice „bajraktar”, a ove godine i 250 američkih projektila „džavelin”. Ali za njih postoji opravdanje. Kako se navodi, „bez ta dva oružana sistema, koje ukrajinska vojska uspešno koristi u borbi protiv Rusije, nezavisna Ukrajina više ne bi postojala u sadašnjem obliku”.

Zagrebački list tvrdi da se iz „izjava, pretnji i postupaka srpskog vođstva u Beogradu” može zaključiti da je Osmanijeva u pravu kad napada Vučića. Hrvatski novinari ga po ko zna koji put porede sa Slobodanom Miloševićem, ne propuštajući da spomenu Srpski svet i veliku Srbiju. Citiraju izjavu predsednice privremenih prištinskih institucija da je Srbija „satelitska država Rusije koja je produbila vojnu, ekonomsku i političku saradnju s Moskvom”. Zanimljivo je da takva tvrdnja dolazi od predsednice tzv. države koja ima spomenik američkom predsedniku usred svog „glavnog grada”, dok su Hrvati svojevremeno kao zahvalnost za oružje pevali „Danke Dojčland”.

Zabrinjava zato kad „Večernji list” zaključuje da se „ne može isključiti novi rat na Balkanu”. Zasmetao mu je i dobar odnos koji Srbija ima s novim američkim predsednikom Donaldom Trampom. Za njih je problem nedavni razgovor Vučića i Trampa, kao i kritika Albina Kurtija od strane Ričarda Grenela.

Kolika je nervoza zbog mogućih dobrih budućih odnosa Beograda i Vašingtona zavladala u delu regiona, može se videti i po samo nekim naslovima koji su se pojavili prethodnih dana. „Vučić i Dodik spremno čekaju Putina na Dunavu”, „Vučić se obrušio na medije iz Sarajeva”, „Vučić opet napravio šou”, „Vučić je žrtvovao tragikomičnog ministra najpoznatijeg po ’Tiktoku’”, „Vučićevi mediji i dalje divljaju”... Vučić rekao ovo, Vučić uradio ono... Prezimenom predsednika Srbije počinju mnoge vesti koje izlaze na portalima „Slobodna Bosna” i „Oslobođenje” iz Sarajeva, pomenutim iz Zagreba i na „Vijestima” i „Pobjedi” iz Podgorice, toliko da je on prisutniji i od njihovih zvaničnika, a od izbora Tonina Picule za izaslanika EU, u spominjanju Vučića prevazišli su i naše medije, iako je to sigurno bilo vrlo teško.

Podsetimo, hrvatski „Indeks” je čak sebi dao za pravo da – „zbog gotovo potpune cenzure medija u Srbiji i nemogućnosti građana Srbije” da se o tragediji u Novom Sadu „potpuno i istinito informišu” – pozove građane naše zemlje da se informišu preko njih i da im se jave na poseban mejl. Na Vučićev komentar da je dvostruki ubica Alija Balijagić islamista, podgoričke „Vijesti” su to povezale sa „Srpskim svetom” i „insistiranjem na poremećenim odnosima između dve susedne države”. Izvrnuto tumačenje gotovo svakog pokreta predsednika Srbije i drugih srpskih zvaničnika kao diktature, ekspanzionizma i promocije Srpskog sveta, za njih je jedini način da prikažu Srbiju u negativnom svetlu, kako u evropskoj i svetskoj, tako i u regionalnoj javnosti.