Ne smemo biti opsednuti svojim zdravljem

Srčana slabost je mnogo malignija nego bilo koji karcinom. A ljudi kad kažu rak, postanu nesrećni, a kad kažu srčana slabost, misle da to nije ništa i da može da se gura. Umor, gušenje, malaksalost, preskakanje, lupanje srca, bolovi u grudima – simptomi su srčane slabosti. Oni predstavljaju znak ove bolesti, ali i signale opštih oboljenja ili običnog preopterećenja organizma. Zato je važno da ljudi koji nisu još bolesni na vreme rade preventivne preglede, naglasio je u podkastu „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar” akademik profesor dr Petar Seferović.

On je istakao da je srčana slabost u poslednjih 20 godina doživela revoluciju.

– Vrlo sam zadovoljan što je moja uloga u tome, da budem skroman, veoma velika jer je otkrivanje novih lekova potpuno promenilo lečenje srčane slabosti. Ja sam u poslednje tri godine među najcitiranijim naučnicima, što je podiglo rejting Beogradskog univerziteta. Ali to je posledica toga što smo teško radili godinama i što je srčana slabost došla u žižu interesovanja svega onoga što je danas značajno. Upravo zbog toga sam imao sreću da na jednoj važnoj listi budem jedan u hiljadu, znači jedan promil svih ljudi koji su citirani. To je posledica dugotrajnog, teškog, neprestanog i upornog rada – kaže dr Seferović.

Njegov stav je da je potrebno da se kulturološki nivo stanovništva u Srbiji poveća.

– Još smo veoma daleko od Zapadne Evrope i SAD, gde je način života podređen tome da osoba što bolje preživi, da ostane potpuno aktivna i da nema nikakvu kardiovaskularnu problematiku ili tegobu. I to je ono na čemu treba da radimo. Mi smo to sa vašom medijskom kućom „Politika” počeli davne 1984. godine. Mladi moraju da znaju šta su faktori rizika i da ih kontrolišu. To su oni klasični faktori rizika koji su istovetni za srčanu slabost i kardiovaskularne bolesti. To je povišen krvni pritisak, povišen šećer u krvi, povišen holesterol u krvi, povećana telesna težina i smanjena fizička aktivnost – navodi gost našeg podkasta.

Dve stvari su, kaže, izuzetno važne. Prva stvar je da moramo znati kako smo „izabrali” roditelje. Ako smo „izabrali” roditelje dobro, onda je tu šansa da dugotrajno i lepo živimo. Zato treba pažljivo paziti kako „birate” roditelje…

– Druga stvar je fenomen pušenja koji je sveobuhvatan. Ja sam u ovom sazivu Evropskog udruženja kardiologa zadužen za zemlje Istočne Evrope. Predsednik Evropskog udruženja Tomas Lušer, koji je bio naš gost nedavno na kardiološkom kongresu, postavio me je da pomognem u prevenciji i borbi protiv kardiovaskularnih oboljenja u Istočnoj Evropi. To je ono što je od najveće važnosti – da komuniciramo. Tu je uloga medija kao nosioca javne reči izuzetno velika. Pušenje jeste neki faktor rizika koji je najteže promeniti. Ali sve napreduje. Medicina od devedestih, dvehiljaditih i svake decenije posle nije ista. Potpuno je ista stvar sa pušenjem. Mi znamo da je najgore i najteže pušenje običnih cigareta. Postoje razni drugi mehanizmi, kada se duvan ne sagoreva, nego se duvan greje, i ti mehanizmi su prepoznati u celokupnom društvu i široko se primenjuju. Ako odete u bilo koji restoran, videćete da ljudi upotrebljavaju elektronske cigare i proizvode koji ne sagorevaju duvan nego ga greju. I to je ono što za početak treba da bude naša vrlo važna i prioritetna preventivna aktivnost. Naravno, pušenje je loše, svako pušenje je loše. I ti modaliteti pušenja imaju svoje rizike, ali su rizici mnogo manji nego kad se puše obične cigarete. Najbolje i najsigurnije je da nikada mladi ljudi ne dođu do cigara i ne postanu žrtve ove strašne zavisnosti. Kada je reč o principu smanjenja štetnosti, a kada pogledamo stanje u Srbiji, mislim da je to veoma zaživelo. Ono na čemu treba da radimo je da mladi ne počnu da puše, da svi oni koji mogu da prestanu da postanu žrtve te zavisnosti, prestanu da puše i da se vrate smanjenju telesne težine, fizičkoj aktivnosti. Znam da je to jako teško postići i kako godine prolaze, razne obaveze se gomilaju, pa je to sve teže – mišljenje je našeg sagovornika.

On podseća da je još pre dve decenije rekao da je pobednik onaj ko zna da ustane od stola kad je najslađe, i da to još uvek važi.

– Ako znamo da se ne preopteretimo hranom, to je jako dobro. Fizička aktivnost treba da bude kao pranje zuba i kao obrok, znači da se zna kada se sprovodi, koliko traje i da ne preoptereti osobu shodno njenim godinama i fizičkom stanju. Moramo da shvatimo da je bitna postupnost i kontrolisanost svih naših aktivnosti, jer organizam je mašina. Svakih godinu dana kontrolišemo automobil, a moramo da shvatimo da je bitno i da najmanje na svakih godinu dana, u zavisnosti od godina, stanja i eventualnih bolesti, treba da kontrolišemo naš organizam. Kulturološki moramo da izmenimo način našeg života. To je moguće. Mi ne smemo nikako da se povodimo za turskim fatalizmom, u stilu: „šta će biti – biće”. To apsolutno nije tačno – napominje dr Seferović.

Akademik ističe i da nikako ne smemo biti opsednuti svojim zdravljem, ali da moramo da učinimo neke obične svakodnevne stvari koje će nam omogućiti da trajemo što duže i da budemo što aktivniji. Glavna stvar je da ostanemo što duže aktivni na profesionalnom planu.

– Trudimo da saznamo kako će veštačka inteligencija uticati na medicinu u budućem periodu, na srčanu slabost. Udruženje za srčanu slabost Srbije je deo jednog velikog konzorcijuma gde ima 15 klinika u Evropi, gde se mi trudimo da napravimo jedan mali uređaj nalik telefonu koji ćemo dati lekarima opšte prakse i u koji će oni moći da unesu osnovne podatke bolesnika i da će onda taj uređaj da im kaže kolika je šansa da taj bolesnik zaista oboli – objašnjava naš sagovornik.

Gost našeg podkasta napominje da pacijenti treba da izvade krv jednom godišnje, da izmere pritisak svaka tri meseca ako imaju preko 50 godina, da urade urološki pregled. Ako su dame u pitanju moraju da vode računa o dojkama i o ginekološkom pregledu.

– Vrlo često ružna iznenađenja mogu se desiti sa karcinomom debelog creva. Zato je kolonoskopija posle 50. godine vrlo važna. Nikako ne treba pušiti, a ako neko to radi, onda je bitno da „slika” rendgen pluća s vremena na vreme. Pritisak se uvek meri u 17 sati. Jako je dobro da prethodnu noć spavate normalno. Ne treba jesti slanu hranu. Bolje je da nikad ne dosoljavate. Gledajte da svoj način života prilagodite onome što vi mislite da je optimalno opterećenje za vas. Ali dešava se da neki menadžeri u vrhunskim kompanijama jednostavno ne mogu da shvate da postoji bilo šta drugo osim posla. Oni vrlo često puše, imaju intenzivan društveni život sa velikim količinama alkohola i sa uzimanjem u nekim slučajevima nedozvoljenih supstanci. Vrhunski hirurzi, uključujući i neurohirurge i kardiohirurge, takođe su u velikom riziku. Mi moramo da shvatimo da svaki posao može da se radi lepo i staloženo i da je važno da ste u stanju da te stvari iskontrolišete i razumete da je bitno pravilno planiranje rada, planiranje svog dana, svoje nedelje, svog života, mislim i na godišnje odmore. Sve su to stvari koje nije teško uraditi, a koje vrlo mali broj ljudi radi. A ako ne idemo na godišnji odmor, šta može da nam se dogodi? Pa jedno vreme ništa, ali zašto bismo ulazili u neku situaciju da preopterećenje poslom dovede do neželjenih posledica. Provođenje vremena sa porodicom je od najveće važnosti, jer ne smemo zaboraviti da je porodica osnov društva i da je to još jedna divna stvar u Srbiji, što je porodica još uvek u jako dobrom stanju. Brak je kao neka vrsta osnove svega onoga što mi radimo i neke mirne luke gde se vratimo posle posla, i posle stresova, i posle uspeha ili neuspeha na poslu i od najveće je važnosti – smatra akademik Seferović.

Otkrio je i da se dešava da mu neko kaže: „Uzimam koenzim Ku-10 dve decenije i odlično se osećam.”

– Pa verovatno bi se odlično osećao i da ga ne uzima. Ili pitaju me da li uzimanjem peršuna može da se smanji krvni pritisak. Ne može, morate da uzmete lek. Peršun možda može na neki način da pomogne ako ga uzimate 20 godina. Treba naći balans između realnosti i legende. A mitomanija je u Srbiji, ali i svuda u svetu, na neki način dosta raširena. Sve ima svoju logiku i mi moramo da budemo zasnovani na nekoj vrsti dokaza, to se zove medicina zasnovana na dokazima – zaključio je dr Seferović.

Kardiolog u „Politici”

Naš sagovornik ističe da je davne 1984. bio kardiolog u ambulanti „Politike” jer je već tada bilo prepoznato da je bavljenje novinarstvom jedan od značajnih kardiovaskularnih faktora rizika.

– Prošlo je 40 godina. Već tada smo imali primere da su oboleli vrlo mladi ljudi, bez ijednog faktora rizika. Neki su, nažalost, i preminuli od kardiovaskularnih bolesti. Novinarstvo i kardiovaskularne bolesti su neraskidivo vezani. Lekarski poziv je isto rizičan. Ključna je reč „mlevenje”. To vam je kao kad igrate tenis ili pingpong. Vi bacite loptu protivniku, on je vrati vama i nastaje jedan ritam koji neminovno opterećuje organizam, koji neminovno postavlja pred organizam sasvim druge preduslove nego one na koje smo mi navikli i one koje su optimalne – istakao je dr Seferović.

U kući slavnih za srčanu slabost

Akademik Petar Seferović kaže da je evropska knjiga za srčanu slabost gde je on glavni editor izašla početkom ove godine. U njoj se nalazi 286 autora iz celog sveta, šest editora i pre svega pečat Beograda koji je utisnut na toj knjizi jer je urađena u Beogradu.

–,Drago mi je što smo 2012. godine imali ovde Evropski kongres za srčanu slabost, a sledeće godine Evropsko udruženje za srčanu slabost dolazi u Beograd sa kongresom i imamo novi izazov. Ne stajemo nikada. Taj izazov je da na ovom kongresu prvi put u istoriji Evropskog udruženja za srčanu slabost imamo 7.000 učesnika i biće održan u renoviranom Sava centru. Treba napomenuti i da sam jedini kardiolog iz Istočne Evrope koji je ušao u američku kuću slavnih za srčanu slabost – napominje dr Seferović i dodaje da je ove godine bio na 47 lokacija po celom svetu, od Kine do Japana, Koreje i svih zemalja Istočne Evrope, kako bi na najbolji način predstavljao našu zemlju na stručnim skupovima.OVAJ ANTRFILE NE MORA AKO NE MOŽE DA STANEANTRFILE3

Klackalica između iscrpljenja i postizanja rezultata

Kao najteži trenutak u životu gost našeg podkasta kaže da je to bila smrt njegove prve supruge Dragane..

– To je bio jedan veliki udarac za mene. Kad tako nešto pogodi čoveka, vrati ga na shvatanje da smo svi mi smrtni i da svi moramo da poštujemo neka pravila, inače ko zna šta nam se može desiti. Kada je reč o nekim pravilima za srećan život, mogu reći da sam suviše inficiran radom. Moja sadašnja supruga Tanja kaže da nisam normalan, šta se trpam svuda, ali verujem da kada je čovek zdrav i ima ideje, ima i dužnost da pokuša da sve te ideje prenese na mlade i da im pomogne da srpska kardiologija ide dalje. Sinoć sam se u pola devet vratio sa puta od tri destinacije u Evropi i to je ono što me stalno drži na jednoj klackalici između potpunog iscrpljenja i postizanja nekih rezultata. A izazovi, ako imate ideje i ako imate želju, nikada ne prestaju – dodao je dr Seferović.

POGLEDAJTE CELU EPIZODU