Не смемо бити опседнути својим здрављем

Срчана слабост је много малигнија него било који карцином. А људи кад кажу рак, постану несрећни, а кад кажу срчана слабост, мисле да то није ништа и да може да се гура. Умор, гушење, малаксалост, прескакање, лупање срца, болови у грудима – симптоми су срчане слабости. Они представљају знак ове болести, али и сигнале општих обољења или обичног преоптерeћења организма. Зато је важно да људи који нису још болесни на време раде превентивне прегледе, нагласио је у подкасту „Здрав животни водич са Данијелом Давидов Кесар” академик професор др Петар Сеферовић.

Он је истакао да је срчана слабост у последњих 20 година доживела револуцију.

– Врло сам задовољан што је моја улога у томе, да будем скроман, веома велика јер је откривање нових лекова потпуно променило лечење срчане слабости. Ја сам у последње три године међу најцитиранијим научницима, што је подигло рејтинг Београдског универзитета. Али то је последица тога што смо тешко радили годинама и што је срчана слабост дошла у жижу интересовања свега онога што је данас значајно. Управо због тога сам имао срећу да на једној важној листи будем један у хиљаду, значи један промил свих људи који су цитирани. То је последица дуготрајног, тешког, непрестаног и упорног рада – каже др Сеферовић.

Његов став је да је потребно да се културолошки ниво становништва у Србији повећа.

– Још смо веома далеко од Западне Европе и САД, где је начин живота подређен томе да особа што боље преживи, да остане потпуно активна и да нема никакву кардиоваскуларну проблематику или тегобу. И то је оно на чему треба да радимо. Ми смо то са вашом медијском кућом „Политика” почели давне 1984. године. Млади морају да знају шта су фактори ризика и да их контролишу. То су они класични фактори ризика који су истоветни за срчану слабост и кардиоваскуларне болести. То је повишен крвни притисак, повишен шећер у крви, повишен холестерол у крви, повећана телесна тежина и смањена физичка активност – наводи гост нашег подкаста.

Две ствари су, каже, изузетно важне. Прва ствар је да морамо знати како смо „изабрали” родитеље. Ако смо „изабрали” родитеље добро, онда је ту шанса да дуготрајно и лепо живимо. Зато треба пажљиво пазити како „бирате” родитеље…

– Друга ствар је феномен пушења који је свеобухватан. Ја сам у овом сазиву Европског удружења кардиолога задужен за земље Источне Европе. Председник Европског удружења Томас Лушер, који је био наш гост недавно на кардиолошком конгресу, поставио ме је да помогнем у превенцији и борби против кардиоваскуларних обољења у Источној Европи. То је оно што је од највеће важности – да комуницирамо. Ту је улога медија као носиоца јавне речи изузетно велика. Пушење јесте неки фактор ризика који је најтеже променити. Али све напредује. Медицина од деведестих, двехиљадитих и сваке деценије после није иста. Потпуно је иста ствар са пушењем. Ми знамо да је најгоре и најтеже пушење обичних цигарета. Постоје разни други механизми, када се дуван не сагорева, него се дуван греје, и ти механизми су препознати у целокупном друштву и широко се примењују. Ако одете у било који ресторан, видећете да људи употребљавају електронске цигаре и производе који не сагоревају дуван него га греју. И то је оно што за почетак треба да буде наша врло важна и приоритетна превентивна активност. Наравно, пушење је лоше, свако пушење је лоше. И ти модалитети пушења имају своје ризике, али су ризици много мањи него кад се пуше обичне цигарете. Најбоље и најсигурније је да никада млади људи не дођу до цигара и не постану жртве ове страшне зависности. Када је реч о принципу смањења штетности, а када погледамо стање у Србији, мислим да је то веома заживело. Оно на чему треба да радимо је да млади не почну да пуше, да сви они који могу да престану да постану жртве те зависности, престану да пуше и да се врате смањењу телесне тежине, физичкој активности. Знам да је то јако тешко постићи и како године пролазе, разне обавезе се гомилају, па је то све теже – мишљење је нашег саговорника.

Он подсећа да је још пре две деценије рекао да је победник онај ко зна да устане од стола кад је најслађе, и да то још увек важи.

– Ако знамо да се не преоптеретимо храном, то је јако добро. Физичка активност треба да буде као прање зуба и као оброк, значи да се зна када се спроводи, колико траје и да не преоптерети особу сходно њеним годинама и физичком стању. Морамо да схватимо да је битна поступност и контролисаност свих наших активности, јер организам је машина. Сваких годину дана контролишемо аутомобил, а морамо да схватимо да је битно и да најмање на сваких годину дана, у зависности од година, стања и евентуалних болести, треба да контролишемо наш организам. Културолошки морамо да изменимо начин нашег живота. То је могуће. Ми не смемо никако да се поводимо за турским фатализмом, у стилу: „шта ће бити – биће”. То апсолутно није тачно – напомиње др Сеферовић.

Академик истиче и да никако не смемо бити опседнути својим здрављем, али да морамо да учинимо неке обичне свакодневне ствари које ће нам омогућити да трајемо што дуже и да будемо што активнији. Главна ствар је да останемо што дуже активни на професионалном плану.

– Трудимо да сазнамо како ће вештачка интелигенција утицати на медицину у будућем периоду, на срчану слабост. Удружење за срчану слабост Србије је део једног великог конзорцијума где има 15 клиника у Европи, где се ми трудимо да направимо један мали уређај налик телефону који ћемо дати лекарима опште праксе и у који ће они моћи да унесу основне податке болесника и да ће онда тај уређај да им каже колика је шанса да тај болесник заиста оболи – објашњава наш саговорник.

Гост нашег подкаста напомиње да пацијенти треба да изваде крв једном годишње, да измере притисак свака три месеца ако имају преко 50 година, да ураде уролошки преглед. Ако су даме у питању морају да воде рачуна о дојкама и о гинеколошком прегледу.

– Врло често ружна изненађења могу се десити са карциномом дебелог црева. Зато је колоноскопија после 50. године врло важна. Никако не треба пушити, а ако неко то ради, онда је битно да „слика” рендген плућа с времена на време. Притисак се увек мери у 17 сати. Јако је добро да претходну ноћ спавате нормално. Не треба јести слану храну. Боље је да никад не досољавате. Гледајте да свој начин живота прилагодите ономе што ви мислите да је оптимално оптерећење за вас. Али дешава се да неки менаџери у врхунским компанијама једноставно не могу да схвате да постоји било шта друго осим посла. Они врло често пуше, имају интензиван друштвени живот са великим количинама алкохола и са узимањем у неким случајевима недозвољених супстанци. Врхунски хирурзи, укључујући и неурохирурге и кардиохирурге, такође су у великом ризику. Ми морамо да схватимо да сваки посао може да се ради лепо и сталожено и да је важно да сте у стању да те ствари исконтролишете и разумете да је битно правилно планирање рада, планирање свог дана, своје недеље, свог живота, мислим и на годишње одморе. Све су то ствари које није тешко урадити, а које врло мали број људи ради. А ако не идемо на годишњи одмор, шта може да нам се догоди? Па једно време ништа, али зашто бисмо улазили у неку ситуацију да преоптерећење послом доведе до нежељених последица. Провођење времена са породицом је од највеће важности, јер не смемо заборавити да је породица основ друштва и да је то још једна дивна ствар у Србији, што је породица још увек у јако добром стању. Брак је као нека врста основе свега онога што ми радимо и неке мирне луке где се вратимо после посла, и после стресова, и после успеха или неуспеха на послу и од највеће је важности – сматра академик Сеферовић.

Открио је и да се дешава да му неко каже: „Узимам коензим Ку-10 две деценије и одлично се осећам.”

– Па вероватно би се одлично осећао и да га не узима. Или питају ме да ли узимањем першуна може да се смањи крвни притисак. Не може, морате да узмете лек. Першун можда може на неки начин да помогне ако га узимате 20 година. Треба наћи баланс између реалности и легенде. А митоманија је у Србији, али и свуда у свету, на неки начин доста раширена. Све има своју логику и ми морамо да будемо засновани на некој врсти доказа, то се зове медицина заснована на доказима – закључио је др Сеферовић.

Кардиолог у „Политици”

Наш саговорник истиче да је давне 1984. био кардиолог у амбуланти „Политике” јер је већ тада било препознато да је бављење новинарством један од значајних кардиоваскуларних фактора ризика.

– Прошло је 40 година. Већ тада смо имали примере да су оболели врло млади људи, без иједног фактора ризика. Неки су, нажалост, и преминули од кардиоваскуларних болести. Новинарство и кардиоваскуларне болести су нераскидиво везани. Лекарски позив је исто ризичан. Кључна је реч „млевење”. То вам је као кад играте тенис или пингпонг. Ви баците лопту противнику, он је врати вама и настаје један ритам који неминовно оптерећује организам, који неминовно поставља пред организам сасвим друге предуслове него оне на које смо ми навикли и оне које су оптималне – истакао је др Сеферовић.

У кући славних за срчану слабост

Академик Петар Сеферовић каже да је европска књига за срчану слабост где је он главни едитор изашла почетком ове године. У њој се налази 286 аутора из целог света, шест едитора и пре свега печат Београда који је утиснут на тој књизи јер је урађена у Београду.

–,Драго ми је што смо 2012. године имали овде Европски конгрес за срчану слабост, а следеће године Европско удружење за срчану слабост долази у Београд са конгресом и имамо нови изазов. Не стајемо никада. Тај изазов је да на овом конгресу први пут у историји Европског удружења за срчану слабост имамо 7.000 учесника и биће одржан у реновираном Сава центру. Треба напоменути и да сам једини кардиолог из Источне Европе који је ушао у америчку кућу славних за срчану слабост – напомиње др Сеферовић и додаје да је ове године био на 47 локација по целом свету, од Кине до Јапана, Кореје и свих земаља Источне Европе, како би на најбољи начин представљао нашу земљу на стручним скуповима.ОВАЈ АНТРФИЛЕ НЕ МОРА АКО НЕ МОЖЕ ДА СТАНЕАНТРФИЛЕ3

Клацкалица између исцрпљења и постизања резултата

Као најтежи тренутак у животу гост нашег подкаста каже да је то била смрт његове прве супруге Драгане..

– То је био један велики ударац за мене. Кад тако нешто погоди човека, врати га на схватање да смо сви ми смртни и да сви морамо да поштујемо нека правила, иначе ко зна шта нам се може десити. Када је реч о неким правилима за срећан живот, могу рећи да сам сувише инфициран радом. Моја садашња супруга Тања каже да нисам нормалан, шта се трпам свуда, али верујем да када је човек здрав и има идеје, има и дужност да покуша да све те идеје пренесе на младе и да им помогне да српска кардиологија иде даље. Синоћ сам се у пола девет вратио са пута од три дестинације у Европи и то је оно што ме стално држи на једној клацкалици између потпуног исцрпљења и постизања неких резултата. А изазови, ако имате идеје и ако имате жељу, никада не престају – додао је др Сеферовић.

ПОГЛЕДАЈТЕ ЦЕЛУ ЕПИЗОДУ