Pozivi Bušu da "ohladi retoriku"

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 29. oktobra – "Bolje bi bilo da povede više računa o tome šta i kako priča", učestala je primedba na račun američkog predsednika Džordža Buša. Najnovija takva zamerka nije upućena zbog uobičajenih mu jezičkih omaški i lapsusa, mada se tiče reči – nuklearni, koju hronično otežano izgovara.

Sa raznih strana mu, naime, ovih dana stižu saveti da "ohladi retoriku" o nuklearnom programu Irana, za koji on sluti da vodi proizvodnji atomske bombe, pa da bi, ako to Teheranu uspe, mogao – kako je nedavno upozorio – da izbije treći svetski rat. Bušu i nekolicini drugih funkcionera SAD sa sličnim zastrašujućim pričama prekor je uputio i Mohamed el Baradej, direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), s kojom je pre dve godine dobio Nobelovu nagradu za mir.

U intervjuu Si-En-Enu, ovaj uticajni Egipćanin je juče pozvao Vašington da se, povodom nuklearizacije Irana, uzdrži od "ratobornih izjava" i "ne dosipa ulje na vatru". Za razliku od Buša koji predviđa svetski rat ako se Iran nuklearno naoruža, nagoveštavajući tako mogućnost da se na tu zemlju izvrše preventivni udari, Baradej upozorava da bi upotreba sile protiv nje "mogla da zapali globalni požar".

Krajnosti sugerišu mračnu perspektivu. Kao da je opšta katastrofa na pomolu: po ovdašnjim "jastrebovima", do nje će doći ako se atomskog oružja dokopa Teheran čiji predsednik kaže da "Izrael treba zbrisati sa mape" pa da to treba sprečiti bombardovanjem iranskih nuklearnih postrojenja, dok Baradej kaže da bi je izazvala upravo takva vojna akcija.

Najpotrebnije je, čini se posmatračima, da i Vašington i Teheran obustave "verbalni rat" i da potraže rasplet u obostranom i opštem interesu. Za to bi se moglo naći vremena, pošto i po ovdašnjim ocenama – Islamska Republika Iran ne može, i da hoće, a ona tvrdi da neće, da proizvede atomsku bombu.

Baradej smatra da je najbolji način da se košmar spreči – upotreba metoda koji je primenjen u slučaju Severne Koreje, gde je diplomatskim naporima šest sila dogovoren aranžman po kome se Pjongjang odriče nuklearnog naoružavanja a za uzvrat dobija ekonomske stimulanse. Takav postupak je podesan, dodaje, i zbog "činjenice da sada ne postoje dokazi da Teheran pravi atomsku bombu".

Ako takve evidencije nema, čemu onda tekuće "varničenje", pitaju se pobornici logike, koja kao da je u poslednje vreme izgubila poprilično od upotrebne vrednosti u uskomešanom svetu. Dosadašnje prepucavanje već je doprinelo dramatičnom rastu cene nafte, a ukoliko se nastavi verbalno varničenje – ona bi mogla još da skoči i oteža život širom planete.

Uz to, ovdašnji hroničari upozoravaju da Vašington ne bi smeo sebi da dozvoli da još jednom, na osnovu olakih procena i jednostrano kao u slučaju Iraka, krene u novi oružani pohod. Ipak, kako uočava "Njujork tajms" u današnjem uvodniku, i domaću javnost i spoljne saveznike SAD muči nedoumica – "hoće li Buš otići s predsedničke funkcije (u januaru 2009. godine) a da ne pokrene rat protiv Irana". Šefu Bele kuće list preporučuje da "spusti ton" i ublaži takve bojazni, jer, uz ostalo, partneri već poručuju da "nerazumnoj američkoj vlasti ne bi oprostili novi rat".

Utisak je da je "iransko pitanje" bacilo zvaničnu Ameriku u nove neizvesnosti i nesaglasnosti. Ni među Bušovim republikancima nema jedinstva povodom njegove "prejake retorike": senator Lindsi Grejam podržava "odvažne reči" koje treba da "osveste Rusiju i Evropu", ali smatra da se Amerika našla u situaciji da bira između "dve loše varijante – da se Iran nuklearno naoruža ili da ga napadne". Njegov kolega Trent Lot poziva Buša da "spusti ton"...

U parlamentu većinske demokrate takođe su u procepu. Ne bi novi rat, ali su izglasali pooštravanje sankcija Iranu koji u tome vidi "ratni potez". Jedan od njihovih vođa, senator Karl Levin uklapa se u apele Bušu da "ublaži retoriku" i tvrdi da je "i Moskva protiv nuklearnog naoružavanja Irana ali da ima umereniji pristup"...