Позиви Бушу да "охлади реторику"

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 29. октобра – "Боље би било да поведе више рачуна о томе шта и како прича", учестала је примедба на рачун америчког председника Џорџа Буша. Најновија таква замерка није упућена због уобичајених му језичких омашки и лапсуса, мада се тиче речи – нуклеарни, коју хронично отежано изговара.

Са разних страна му, наиме, ових дана стижу савети да "охлади реторику" о нуклеарном програму Ирана, за који он слути да води производњи атомске бомбе, па да би, ако то Техерану успе, могао – како је недавно упозорио – да избије трећи светски рат. Бушу и неколицини других функционера САД са сличним застрашујућим причама прекор је упутио и Мохамед ел Барадеј, директор Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА), с којом је пре две године добио Нобелову награду за мир.

У интервјуу Си-Ен-Ену, овај утицајни Египћанин је јуче позвао Вашингтон да се, поводом нуклеаризације Ирана, уздржи од "ратоборних изјава" и "не досипа уље на ватру". За разлику од Буша који предвиђа светски рат ако се Иран нуклеарно наоружа, наговештавајући тако могућност да се на ту земљу изврше превентивни удари, Барадеј упозорава да би употреба силе против ње "могла да запали глобални пожар".

Крајности сугеришу мрачну перспективу. Као да је општа катастрофа на помолу: по овдашњим "јастребовима", до ње ће доћи ако се атомског оружја докопа Техеран чији председник каже да "Израел треба збрисати са мапе" па да то треба спречити бомбардовањем иранских нуклеарних постројења, док Барадеј каже да би је изазвала управо таква војна акција.

Најпотребније је, чини се посматрачима, да и Вашингтон и Техеран обуставе "вербални рат" и да потраже расплет у обостраном и општем интересу. За то би се могло наћи времена, пошто и по овдашњим оценама – Исламска Република Иран не може, и да хоће, а она тврди да неће, да произведе атомску бомбу.

Барадеј сматра да је најбољи начин да се кошмар спречи – употреба метода који је примењен у случају Северне Кореје, где је дипломатским напорима шест сила договорен аранжман по коме се Пјонгјанг одриче нуклеарног наоружавања а за узврат добија економске стимулансе. Такав поступак је подесан, додаје, и због "чињенице да сада не постоје докази да Техеран прави атомску бомбу".

Ако такве евиденције нема, чему онда текуће "варничење", питају се поборници логике, која као да је у последње време изгубила поприлично од употребне вредности у ускомешаном свету. Досадашње препуцавање већ је допринело драматичном расту цене нафте, а уколико се настави вербално варничење – она би могла још да скочи и отежа живот широм планете.

Уз то, овдашњи хроничари упозоравају да Вашингтон не би смео себи да дозволи да још једном, на основу олаких процена и једнострано као у случају Ирака, крене у нови оружани поход. Ипак, како уочава "Њујорк тајмс" у данашњем уводнику, и домаћу јавност и спољне савезнике САД мучи недоумица – "хоће ли Буш отићи с председничке функције (у јануару 2009. године) а да не покрене рат против Ирана". Шефу Беле куће лист препоручује да "спусти тон" и ублажи такве бојазни, јер, уз остало, партнери већ поручују да "неразумној америчкој власти не би опростили нови рат".

Утисак је да је "иранско питање" бацило званичну Америку у нове неизвесности и несагласности. Ни међу Бушовим републиканцима нема јединства поводом његове "прејаке реторике": сенатор Линдси Грејам подржава "одважне речи" које треба да "освесте Русију и Европу", али сматра да се Америка нашла у ситуацији да бира између "две лоше варијанте – да се Иран нуклеарно наоружа или да га нападне". Његов колега Трент Лот позива Буша да "спусти тон"...

У парламенту већинске демократе такође су у процепу. Не би нови рат, али су изгласали пооштравање санкција Ирану који у томе види "ратни потез". Један од њихових вођа, сенатор Карл Левин уклапа се у апеле Бушу да "ублажи реторику" и тврди да је "и Москва против нуклеарног наоружавања Ирана али да има умеренији приступ"...