Kako je Asad prebacio 250 miliona dolara u Moskvu

Bivši sirijski predsednik Bašar el Asad nije praznih ruku pobegao u Rusiju izbegavši u poslednjem trenutku sudbinu libijskog šefa Moamera el Gadafija. Džakovi sa parama stigli su mnogo ranije. Centralna banka Sirije je samo za godinu i po dana u Moskvu prebacila oko 250 miliona dolara.

Prema dokumentima u koje je „Fajnenšel tajms” imao uvid, Asadov režim, koji je kuburio sa devizama zbog međunarodne blokade, samo u periodu 2018. i 2019. godine je preko aerodroma Vnukovo u Rusiju uneo dve tone novca u apoenima od 100 dolara i od 500 evra. Ovim parama, deponovanim u ruske banke pod sankcijama, Asad je plaćao vojnu podršku Kremlja, dok su njegovi rođaci tajno kupovali nekretnine po Rusiji.

„Rusija je godinama bila utočište za finansije Asadovog režima”, kaže Ejad Hamid, viši istraživač Sirijskog programa za pravni razvoj sa sedištem u Londonu, napominjući da je Moskva postala „središte” za izbegavanje sankcija.

Tajni transferi novca iz Damaska u Moskvu samo potvrđuju da je Rusija, koja je bila ključni akter opstanka Asada na vlasti, postala i jedno od najvažnijih utočišta za sirijsku gotovinu kada je Sirija zbog zapadnih sankcija izbačena iz međunarodnog finansijskog sistema. Ipak, još se ne zna tačna veličina bogatstva porodice Asad. Rami Makluf, Asadov rođak po majci, bio je glavni biznismen režima do 2020. godine i za njega se govorilo da je kontrolisao polovinu sirijske privrede preko mreže kompanija među kojima je i mobilni operater „Siria Tel”.

U izveštaju Stejt departmenta iz 2022. navodi se da bi vrednost imovine doskorašnje vladajuće sirijske porodice, koja se nalazi na tajnim ofšor računima, uz nekretnine u Dubaiju, Rumuniji i Rusiji, mogla da iznosi između 12 milijardi dolara do neverovatnih bilion dolara. U ovoj proceni se navodi da je novac stican putem državnih monopola i proizvodnje kaptagona („kokain za sirotinju”, veoma popularna droga među mladima na Bliskom istoku i Severnoj Africi), delimično reinvestiran na teritorije van domašaja međunarodnog prava.

Dejvid Šenker, pomoćnik američkog državnog sekretara za bliskoistočne poslove od 2019. do 2021 kaže da ovakvi finansijski transferi novca nisu iznenađujući: „Režim je morao da skloni svoj novac u inostranstvo na sigurno mesto da bi mogao kasnije da užem krugu svojih ljudi obezbedi lep život”.

Američka firma „Import džinijus”, specijalizovane za podatke o trgovinskim transakcijama širom sveta, utvrdila je da je u periodu od marta 2018. do septembra 2019. godine svota od 250 miliona dolara prebacivana avionom dvadeset i jedan put od Damaska do Moskve. Zapisi pokazuju da je gotovina završavala uglavnom na računima Ruske finansijske korporacijske banke (RFK), kreditora koja je pod kontrolom državne kompanije za izvoz oružja „Rosoboroneksporta”. Prema podacima iz 2018. Centralna banka Sirije je poslala dva miliona dolara i ruskoj TsMR banci. Ministarstvo finansija SAD je obe ruske banke stavilo na „crnu listu”, zato što je transferima gotovine omogućavala sirijskoj vladi da izbegava sankcije.

Osoba upoznata sa podacima sirijske centralne banke za londonski ekonomski list je izjavila da su devizne rezerve do 2018. bile skoro pa nikakve. Kako objašnjava, zbog sankcija centralna banka je morala da obavlja transakcije gotovinom. Za taj novac država je kupovala pšenicu iz Rusije, plaćala usluge štampanja novca i troškove odbrane.

U situaciji kada je zbog ratnog stanja u zemlji sirijska državna kasa bila gotovo prazna, Asad i njegovi bliski saradnici su poslednjih godina preuzeli ličnu kontrolu nad kritičnim delovima već devastirane ekonomije zemlje. Doskorašnja prva dama Asma el Asad, inače bivša bankarka Džej-Pi Morgana, izgradila je moćnu poziciju utičući na tokove međunarodne pomoći pošto se nalazila na čelu tajnog predsedničkog ekonomskog saveta.

Dokumenta koje je analizirao „Fajnenšel tajms” pokazuju da su ljudi od poverenja i ranije u korist Asadove porodice prebacivali imovinu u Rusiju. Članovi šire Asadove porodice su 2019. godine kupili najmanje 20 luksuznih stanova u Moskvi putem niza firmi i kreditnih aranžmana. Ijad Makluf, Asadov rođak po majci, inače major u sirijskoj obaveštajnoj službi sa bratom blizancem Ihabom osnovao je u Moskvi u maju 2022. godine firmu za nekretnine „Zevelis siti”.

Bivši zvaničnik Stejt departmenta Dejvid Šenker kaže da je Asad bio svestan da zbog pritiska zapadnih vlada neće biti prihvaćen u Parizu i da je zato bio prinuđen da kupuje nekretnine u Rusiji: „Znao je da će se ovo završiti loše. Imali su godine da izvuku novac na sigurna utočišta.”