Radost slikanja Milovana Panića

Pančevo – Šljivici, panciri, zapisi i dokumenti, 70 radova na papiru u akril tehnici akademskog slikara Milovana Panića, nastalih u poslednje četiri godine u ateljeu ovog Pančevca, pred publikom su u galeriji pančevačkog Narodnog muzeja. Umetnik je za više od 45 godina stvaralaštva pažljivo birao trenutke kada će da samostalno izlaže, a ovog 16. puta, postavku imenuje kratko, „Slike” i ne objašnjava previše „šta je hteo da kaže”, već utisak i poruku prepušta posmatraču.

– Umetnost je neobjašnjiva. Ona se jednostavno oseti i to je samo između posmatrača i slike. U mom slučaju, slika je baš slika, samu sebe opravdava. Ne može se ništa dalje objašnjavati, i ja to ne radim. Ono što se vidi je četvorodelni ciklus apstrakcije, znakovi, tonovi, mrlje, boja, srca, lik, rečju zabeleške koje ću kanije prenositi na platno. Ako bih morao da ih definišem, ovo jeste lirska apstrakcija, zastupljen je kolorit i slike deluju optimistično, što je i najvažnije – kaže autor Milovan Panić, dok kritika napominje da radovi sažimaju njegova prethodna iskustva, pokazujući stilske vežbe razvijanja repertoara ekspresivnog znakovlja, te da je na delu princip gradnje i razgradnje apstraktnog prizora. Sadašnji Panićev rad usmeren je na enformelno tretiranje forme, čulnost izvire iz direktne akcije i ekspresivnog gekstualnog traga, potencirajući repetitivne oblike.

 – On se u svojoj formaciji nije nikada nikome obavezao i otud u njegovim slikama postoji ono što nazivamo čednošću i čistotom, neobavezanošću, što može da obaveže samo unutrašnje impulse. Utoliko je to dragocenije, jer je potkrepljeno pravim znanjem i obaveštenošću, pripadnošću duhu vremena. U tom pogledu, Panić je kao vitez kičice jasno predočio svoj likovni rukopis, očišćen od amaterskih zanosa i nedoumice, javljajući se kao crtač oštrog nerva i kolorita koji ume da sastavi snažne harmonije i opore kontraste – napominje Dušan Đokić, likovni kritičar.

Vidljivo je, prema navodima kritičara, da je umetnik svoju izvornu ekspresiju i rafiniranu čulnost uspeo da ukroti i podredi višem osećanju reda i harmonije, razgradnju oblika preneo je u gradnju slike kao „zida” nepremostive barijere koja je postala isključivi nosilac poruka. Tako, posle lakog i ležernog uopštavanja forme, materija izbija u prvi plan, a slojevitost slikane strukture jeste vrsta kategoričnog imperativa. Međutim, dodaju, u toj zavodljivoj avanturi iznađena je mera i uspostavljeno je određeno estetsko načelo, princip ravnoteže između sukobljenih energija i mogućih značenja u kontekstu interakcije tako razvijenih postupaka.

 – Fenomen stvaranja Milovana Panića je radost slikanja. Njegovi najnoviji radovi, u kojima se sažimaju sva njegova prethodna umetnička i životna iskustva, prepuni su emocija, fantazije i energije. On koristi formalna i metodološka sredstva apstraktnog ekspresionizma, ali u potpuno drugoj funkciji ta sredstva konceptualno slave život. Nemaju tragedije i egzistencijalnosti u sebi. Ona nose refleks čoveka kome je čin slikanja najvažniji, a on je radost – mišljenja je kritičar Đorđe Stanojević.

U kratkoj biografiji, gledano na opus dug bezmalo pola veka, akademski umetnik Milovan Panić, tek beleži da je samostalno izlagao 15 puta, a da za sobom ima oko 200 grupnih nastupa u zemlji i inostranstvu. Navodi i da je član Udruženja likovnih umetnika Vojvodine, te da mu je prva nagrada bila Plaketa grada Zagreba 1985, a za sada poslednja ona Oktobarskog salona u Kovinu 2019. godine.